Salmenes 66
1 Til songmeisteren; ein song, ein salme. Ropa fagnadrop for Gud, all jordi!
Покликни Богу, сва земљо!
2 Syng ut hans namns æra, gjev honom æra til hans pris!
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Seg til Gud: «Kor skræmelege dine verk er! For di store magt skuld må dine fiendar gjøla for deg.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 All jordi skal tilbeda deg og syngja deg lov, dei skal syngja um ditt namn.» (Sela)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Kom og sjå Guds gjerningar! Skræmeleg er han i gjerning mot menneskjeborni.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Han gjorde havet um til turrlende, gjenom elvi gjekk dei til fots; der gledde me oss i honom.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Han råder med sitt velde æveleg, hans augo gjæter heidningarne; dei tråssuge må ikkje upphøgja seg. (Sela)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 De folk, lova vår Gud, og lat røysti av hans lovsong verta høyrd!
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 han som heldt vår sjæl i live, og ikkje let vår fot vera ustød.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 For du prøvde oss, Gud, du reinsa oss, som dei reinsar sylv.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Du førde oss inn i eit garn, du lagde ei tyngjande byrd på våre lender.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Du let menneskje fara yver vårt hovud, me kom i eld og vatn - men du førde oss ut til uppkveikjing.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Eg vil ganga inn i ditt hus med brennoffer; eg vil gjeva deg det eg hev lova,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 det som gjekk yver mine lippor, og som munnen min tala ut då eg var i naud.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Brennoffer av feite sauer vil eg ofra til deg med eim av verar, eg vil ofra både uksar og bukkar. (Sela)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Kom og høyr, so vil eg fortelja, alle de som ottast Gud, kva han hev gjort for mi sjæl.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Til honom ropa eg med min munn, og lovsong var på tunga mi.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Hadde eg stila på urett i mitt hjarta, vilde Herren ikkje høyra.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Men Gud hev høyrt, han lydde på mi bønerøyst.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Lova vere Gud, som ikkje viste mi bøn ifrå seg og ikkje tok frå meg si miskunn!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
