< Salmenes 56 >

1 Til songmeisteren, etter «Den mållause duva langt burte»; av David, ein miktam, då filistarane tok honom i Gat. Ver meg nådig, Gud, for menneskje vil sluka meg; heile dagen trengjer dei meg med strid.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Dei vil sluka meg dei som lurar på meg, heile dagen; for mange er dei som i stormod strider imot meg.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Den dagen då eg ottast, set eg mi lit til deg.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Ved Gud skal eg lova hans ord, til Gud set eg lit, eg ottast ikkje, kva skulde kjøt kunna gjera meg?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Heile dagen rengjer dei mine ord; alle deira tankar er imot meg til det som vondt er.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Dei slær seg saman, dei lurer, dei vaktar på mine stig, då dei trår etter livet mitt.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Skulde dei med sin vondskap koma seg undan? Gud, støyt folkeslag ned i vreide!
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Du hev talt kor ofte eg hev fare på flugt, mine tåror er gøymde i di flaska; stend dei ikkje i di bok?
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Då skal mine fiendar venda attende, den dagen eg ropar; det veit eg, at Gud er med meg.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Ved Gud skal eg lova ordet; ved Herren skal eg lova ordet.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 Til Gud set eg lit, eg ottast ikkje; kva kann menneskje gjera meg?
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Gud, eg hev lovnader på meg til deg; eg vil løysa deim ut med takkoffer til deg.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 For du hev berga mi sjæl frå dauden, ja mine føter frå fall, so eg kann ferdast for Gud i ljoset åt dei livande.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

< Salmenes 56 >