Salmenes 50
1 Ein salme av Asaf. Gud, Gud Herren talar og kallar på jordi frå solekoma til soleglad.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Frå Sion, fagerleiks kruna, strålar Gud fram.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Vår Gud kjem og skal ikkje tegja. For hans åsyn gjeng etande eld, og ikring honom stormar det sterkt.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Han kallar på himmelen ovantil og på jordi til å døma sitt folk.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 «Samla til meg mine trugne, som hev gjort pakt med meg um offer!»
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Og himlarne forkynner hans rettferd; for Gud er den som skal halda dom. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 «Høyr, mitt folk, eg vil tala; Israel, eg vil vitna imot deg; Gud, din Gud er eg.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Ikkje for dine offer vil eg lasta deg; dine brennoffer er alltid framfyre meg.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Eg vil ikkje taka uksar frå ditt hus eller bukkar frå dine grindar.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For meg høyrer alle dyr i skogen til, fe på fjelli i tusundtal.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Eg kjenner alle fuglar på fjelli, og det som rører seg på marki, er meg for augo.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Um eg var hungrig, vilde eg ikkje segja det til deg; for meg høyrer jordriket til med alt det som fyller det.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Skulde eg eta kjøt av stutar og drikka blod av bukkar?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Ofra lov og takk til Gud og gjev den Høgste det du hev lova,
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 og kalla på meg den dag du er i naud, so vil eg frelsa deg ut, og du skal prisa meg.»
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Men til den ugudlege segjer Gud: «Kva hev du med å fortelja um mine lover og taka mi pakt i din munn,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 etter di du hatar tukt og kastar mine ord attum deg?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Når du ser ein tjuv, er du gjerne med honom, og med horkarar er du i lag.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Din munn slepper du laus til vondt, og di tunga spinn i hop svik.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Du sit og talar imot bror din, set ein skamflekk på son til mor di.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Dette gjorde du, og eg tagde; so tenkte du eg var liksom du sjølv; men eg vil yvertyda deg og leggja det fram for deg.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Gjev gaum etter dette, de som gløymer Gud, so eg ikkje skal riva burt, og ingen frelser.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Den som ofrar meg takk, han ærar meg, og den som gjeng den rette veg, honom vil eg lata sjå Guds frelsa!»
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
