Salmenes 44
1 Til songmeisteren; av Korahs born; ein salme til lærdom. Gud, me hev høyrt med våre øyro, våre feder hev fortalt oss den gjerning du gjorde i deira dagar, i forne dagar.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Du dreiv ut heidningarne med di hand, men deim planta du; du øydelagde folkeslag, men deim breidde du ut.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For ikkje med sitt sverd vann dei landet, og deira arm gav deim ikkje siger, men di høgre hand og din arm og ditt andlits ljos; for du hadde hugnad i deim.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Du, Gud, er min konge; byd at Jakob skal verta frelst!
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Ved deg skal me støyta ned våre fiendar, ved ditt namn skal me treda under føter deim som reiser seg imot oss.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For min boge lit eg ikkje på, og mitt sverd gjev meg ikkje siger.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Men du gjev oss siger yver våre fiendar, og deim som hatar oss, gjer du til skammar.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Av Gud rosar me oss all dagen og lovar ditt namn til æveleg tid. (Sela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Og endå hev du støytt oss burt og gjort oss til skam, og du dreg ikkje ut med våre herar.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Du let oss vika attende for fienden, og dei som hatar oss, fær seg herfang.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Du gjev oss burt som sauer til å eta upp, og spreider oss ikring millom heidningarne.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Du sel ditt folk for ingen ting, og ikkje set du høg pris på deim.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Du gjer oss til hæding for våre grannar, til spott og spe for deim som bur ikring oss.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Du gjer oss til eit ordtøke millom heidningarne; dei rister på hovudet åt oss millom folki.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Heile dagen stend mi skam for mine augo, og blygsl breider seg yver mitt andlit,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 ved røysti av spottaren og hædaren, ved syni av fienden og den hemngiruge.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Alt dette er kome yver oss, endå me ikkje hev gløymt deg og ikkje svike di pakt.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Vårt hjarta veik ikkje frå deg, og våre stig sveiv ikkje ut av din veg,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 at du skulde slå oss sund der sjakalar bur, og breida oss ned i daudeskugge.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Hadde me gløymt vår Guds namn og rett våre hender ut til ein framand gud,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 skulde Gud då ikkje ransaka det? for han kjenner hjartans løyndomar.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Men for di skuld vert me drepne all dagen, me er rekna som slagtesauer.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Vakna upp! Kvi søv du, Herre? Vakna då, støyt ikkje burt for alltid!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Kvi løyner du di åsyn, gløymer vår armodsdom og vår trengsla?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For vår sjæl er nedbøygd i moldi, vår likam nedtrykt til jordi.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Statt upp til hjelp for oss, og løys oss ut for din nåde skuld!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
