Salmenes 38
1 Ein salme av David; til minnesofferet. Herre, refs meg ikkje i din vreide, og tukta meg ikkje i din harm!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For dine piler er farne ned i meg, og di hand hev falle tungt på meg.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Det finst inkje friskt i mitt kjøt for din vreide skuld; det er ikkje fred i mine bein for mi synd skuld.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For mine misgjerningar stig meg yver hovudet, som ei tung byrd er dei meg for tunge.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Det luftar ilt av mine sår, dei renn av verk for min dårskap skuld.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Eg er krøkt, reint samanbøygd, heile dagen gjeng eg svartklædd.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For mine lender er fulle av brand, og det finst inkje frisk i mitt kjøt.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Eg er reint valen og sundslegen, eg skrik høgt av hjartestynjing.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Herre, for di åsyn er alt mitt ynskje, og min sukk er ikkje løynd for deg.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mitt hjarta slær hardt, mi kraft hev forlate meg, og jamvel mine augo hev mist sitt ljos for meg.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Mine vener og frendar held seg undan frå mi plåga, og mine næmaste stend langt burte.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Og dei som ligg etter mitt liv, dei legg ut snaror, og dei som søkjer mi ulukka, dei talar um undergang og tenkjer på svik heile dagen.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Og eg er som ein dauv, eg høyrer ikkje, og liksom ein mållaus som ikkje let upp sin munn.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Ja, eg er som ein mann som ikkje høyrer, og som ikkje hev motmæle i sin munn.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For til deg, Herre, stend mi von; du vil svara meg, Herre, min Gud!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For eg segjer: «Dei vil elles gleda seg yver meg; når min fot vaggar, høgmodast dei yver meg.»
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For eg er nær på å falla, og min hugverk er stendigt framfyre meg.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For eg må sanna mi skuld, syrgja yver mi synd.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Og mine fiendar liver, dei er mannsterke, og dei er mange som hatar meg utan orsak.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Og dei som løner godt med vondt, stend meg imot, av di eg fer etter det gode.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forlat meg ikkje, Herre! Min Gud, ver ikkje langt ifrå meg!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Kom meg snart til hjelp, Herre, mi frelsa!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
