< Salmenes 36 >
1 Til songmeisteren; av Herrens tenar David. Dei ord som syndi gjev den ugudlege inn, kjenner eg i mitt inste hjarta. Ingen ræddhug for Gud er det for hans augo.
Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.
2 For ein høler honom i augo ved å finna hans synd, ved å hata honom.
Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.
3 Ordi i hans munn er urett og svik; han hev halde upp å fara visleg åt, å gjera godt.
Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.
4 Han tenkjer upp urett på sitt lægje; han stig ut på ein veg som ikkje er god; han styggjest ikkje frå det vonde.
Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.
5 Herre, til himmelen når di miskunn, din truskap upp til dei høge skyer.
Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.
6 Di rettferd er som Guds fjellhøgder, dine domar er ei stort havdjup; menneskje og dyr frelser du, Herre!
Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!
7 Kor dyrverdig er di miskunn, Gud! Og menneskjeborni flyr inn i skuggen av dine vengjer.
Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.
8 Dei vert mette til fullnad av det feite i ditt hus, og av din yverflødande fagnad gjev du deim å drikka.
Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.
9 For hjå deg er livsens kjelda, i ditt ljos ser me ljos.
Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.
10 Lat di miskunn vara lenge for deim som kjenner deg, og di rettferd for dei trurøkne i hjarta!
Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.
11 Lat ikkje ovmods fot koma yver meg, og hand av ugudlege ikkje jaga meg burt!
Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.
12 Der fell dei som gjer urett; dei vert støytte ned og kann ikkje standa upp.
Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.