Salmenes 31
1 Til songmeisteren; ein salme av David. Herre, eg flyr til deg; lat meg aldri i æva verta til skammar! Frels meg ved di rettferd!
У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2 Bøyg ditt øyra til meg, berga meg snart, ver meg eit festningsberg, ei fast borg til å frelsa meg!
Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3 For du er mitt berg og mi borg, og for ditt namn skuld vil du føra og leida meg.
Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4 Du vil føra meg ut or garnet som dei løynleg hev sett for meg; for du er mi vern.
Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5 I di hand yvergjev eg mi ånd; du løyser meg ut, Herre, du trufaste Gud.
У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6 Eg hatar deim som dyrkar tome avgudar, men eg, eg set mi lit til Herren.
Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7 Eg vil fagna meg og gleda meg yver di miskunn, at du hev set min armodsdom, kjært deg um mi sjælenaud.
Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8 Og du hev ikkje gjeve meg i fiendehand, du hev sett mine føter på romlendt stad.
Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9 Ver meg nådig, Herre, for eg vert trengd! Mitt auga er upptært av hugverk, ja, mi sjæl og min likam.
Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10 For mitt liv kverv burt med sorg, og mine år med sukk; mi kraft fell av for mi misgjerning skuld, og mine bein er utmødde.
Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11 For alle mine motstandarar skuld hev eg vorte til skam, ja, til stor skam for mine grannar, og til skræma for mine kjenningar; dei som ser meg på gata, flyr undan for meg.
Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12 Eg er gløymd som ein daud mann, ute or hjarta; eg hev vorte som eit sundbrotnande kjerald.
Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13 For eg høyrer baktale av mange, rædsla rundt ikring, med di dei legg råd saman imot meg; dei lurer på å taka mitt liv.
Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14 Men eg, eg set mi lit til deg Herre; eg segjer: «Du er min Gud.»
А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15 I di hand stend mine tider; berga meg or handi på mine fiendar, og frå deim som forfylgjer meg!
У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16 Lat di åsyn lysa yver din tenar, frels meg ved di miskunn!
Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17 Herre, lat meg ikkje verta til skammar, for eg ropar til deg; lat dei ugudlege verta til skammar og tagna i helheimen! (Sheol h7585)
Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
18 Lat lygn-lippor verta mållause som talar skamdjervt mot den rettferdige, med ovmod og uvyrdnad!
Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19 Kor stor er din godhug, som du hev gøymt åt deim som ottast deg, som du hev vist mot deim som flyr til deg, for augo på menneskjeborni!
Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20 Du løyner deim i løynrom for di åsyn mot samansvorne menner, du gøymer deim i ei bud mot kiv av tungor.
Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21 Lova vere Herren, for han hev gjort si miskunn underfull imot meg i ein fast by!
Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22 Og eg, eg sagde i mi hugsott: «Eg er burtriven frå dine augo!» men endå høyrde du røysti av mine audmjuke bøner, då eg ropa til deg.
Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23 Elska Herren, alle hans trugne! Herren vaktar dei trufaste, men gjev rikeleg attergjeld til den som fer med ovmod.
Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24 Ver hugheile og lat dykkar hjarta vera sterkt, alle de som ventar på Herren!
Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
