Salmenes 132
1 Ein song til høgtidsferderne. Herre, kom i hug for David all hans møda!
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Han som svor for Herren, lova Jakobs velduge:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 «Ikkje gjeng eg inn i mitt heimetjeld, ikkje stig eg upp på lega i mi seng,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 ikkje unner eg augo svevn, ikkje augneloki ein blund,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 fyrr eg finn ein stad for Herren, ein bustad for Jakobs velduge.»
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Sjå, me høyrde um henne i Efrata, so fann me henne i skogbygdi.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Lat oss ganga til hans bustad, lat oss tilbeda for hans fotskammel!
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Statt upp, Herre, og kom til din kvilestad, du og ditt veldes kista!
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Prestarne dine klæde seg i rettferd, og dine trugne ropa med fagnad!
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 For David, din tenars skuld vis ikkje frå deg åsyni åt den du hev salva!
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Herren hev svore David ein sann eid, den gjeng han ikkje ifrå: «Av di livsfrukt vil eg setja kongar på din stol.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Dersom dine søner held mi pakt og mine vitnemål som eg skal læra deim, so skal og deira søner æveleg og alltid sitja på din kongsstol.»
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 For Herren hev valt seg Sion, han ynskte det til sin bustad:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 «Dette er min kvilestad for all tid, her vil eg bu, for det hev eg ynskt.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Maten her vil eg rikleg signa, dei fatige vil eg metta med brød,
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 og prestarne vil eg klæda med frelsa, og dei gudlege skal ropa høgt av fagnad.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Der vil eg lata veksa upp eit horn for David, der hev eg stelt til ei lampa for den eg hev salva.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Hans fiendar vil eg klæda med skam, men yver honom skal hans kruna stråla.»
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
