< Salmenes 129 >

1 Ein song til høgtidsferderne. Mykje hev dei trengt meg alt ifrå min ungdom - so segje Israel -
Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
2 mykje hev dei trengt meg alt ifrå min ungdom; men dei hev ikkje fenge bugt med meg.
Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
3 På min rygg hev pløgjarar pløgt, dei hev gjort sine forer lange.
На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
4 Herren er rettferdig, han hev hogge av reipi til dei ugudlege.
Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
5 Dei skal skjemmast og vika attende alle som hatar Sion.
Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
6 Dei skal verta som gras på taki, som visnar fyrr det fær veksa;
Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
7 slåttaren fær ikkje handi full, og bundelbindaren ikkje eit fang.
Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
8 Og dei som gjeng framum, segjer ikkje: «Herrens velsigning vere yver dykk, me velsignar dykk i Herrens namn!»
И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

< Salmenes 129 >