Salmenes 128

1 Ein song til høgtidsferderne. Sæl er kvar den som ottast Herren, som ferdast på hans vegar!

Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим!

2 Det dine hender avlar, skal du njota, sæl er du, og det gjeng deg vel.

Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

3 Kona di er som eit fruktrikt vintre inne i ditt hus; borni dine er som oljekvister kringum bordet ditt.

Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог.

4 Sjå, soleis vert den mann velsigna, som ottast Herren.

Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.

5 Herren signe deg frå Sion! sjå med lyst på Jerusalems lukka alle dine livedagar!

Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог;

6 Og måtte du sjå born av dine born! Fred vere yver Israel!

Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!