Salmenes 12

1 Til songmeisteren, etter Sjeminit; ein salme av David. Frels, Herre! For det er ute med den gudlege, dei trufaste er komne burt frå menneskjeborni.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 Lygn talar dei kvar med sin næste, med smeikjande lippa, med tvihuga hjarta talar dei.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Herren rydje ut alle smeikjande lippor, den tunga som talar store ord,

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 deim som segjer: «Ved vår tunga skal me sigra; våre lippor er med oss, kven er herre yver oss?»

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 «For valdsverket mot dei arme, for sukken for dei fatige vil eg no reisa meg, » segjer Herren; «eg vil hjelpa den til frelsa, som stundar deretter.»

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 Herrens ord er reine ord, eit sylv som er reinsa i verkstaden på jordi, sju gonger skirt.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Du, Herre, vil vakta deim, du vil verja dei mot denne ætti for alltid.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 Rundt um vil dei ugudlege sviva ikring, når nidingskap vert sett høgt hjå menneskjeborni.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.