Salmenes 109
1 Til songmeisteren; av David, ein salme. Min lovsongs Gud, teg ikkje!
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For dei hev late upp sin ugudlege og falske munn imot meg, dei hev tala imot meg med ljugartunga.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Med hatfulle ord hev dei kringsett meg og ført strid imot meg utan årsak.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Til løn for min kjærleik stod dei imot meg, endå eg berre bed,
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 dei hev lagt vondt yver meg til løn for godt og hat til løn for min kjærleik.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set ein ugudleg yver honom, og lat ein klagar standa ved hans høgre hand!
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Når han vert dømd, lat honom ganga skuldig ut, og lat hans bøn verta til synd!
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Lat hans dagar verta få, lat ein annan få hans embætte!
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Lat hans born verta farlause og kona hans enkja!
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Lat hans born flakka ikring og beda seg, lat deim ganga som tiggarar frå sin øydelagde heim!
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Lat okerkallen leggja snara um all hans eigedom, og framande plundra hans avling!
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Lat ingen finnast som hyser miskunn imot honom, og ingen som ynkast yver hans farlause born!
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Lat hans etterkomarar ganga til grunnar og deira namn verta utstroke i næste ættled!
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Hans fedra skuld vere i minne hjå Herren, og syndi åt mor hans verte ikkje utstroki!
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Dei vere alltid for Herrens åsyn, og han rydje deira minne ut av jordi,
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 av di han ikkje kom i hug å gjera miskunn, men forfylgde ein arm og fatig mann, og ein hjarteskræmd og vilde drepa honom.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Han elska forbanning, og denne kom yver honom, han lika ikkje velsigning, og denne kom langt burt frå honom.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Han klædde seg i forbanning som sitt klædeplagg, og ho trengde som vatn inn i hans liv, og som olje i hans bein.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Lat henne verta honom til ei kåpa som han sveiper seg i, og til eit belte som han alltid bind um seg!
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Dette vere løni frå Herren åt mine motstandarar, og åt deim som talar vondt imot mi sjæl!
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Og du, Herre, Herre, gjer vel imot meg for ditt namn skuld, etter som di miskunn er god, so berga meg!
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For arm og fatig er eg, og mitt hjarta er gjenomstunge i meg.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Som ein skugge når han lengjest, kverv eg burt, eg vert jaga burt som ein grashopp.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Mine kne er ustøde av fasta, og holdet mitt misser feita.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Og eg hev vorte til spott for deim; når dei ser meg, rister dei på hovudet.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Hjelp meg, Herre min Gud, frels meg etter di miskunn!
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 so dei må kjenna, at dette er di hand, at du, Herre, hev gjort det.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Dei forbannar, men du velsignar, dei stend upp, men vert skjemde, og din tenar gled seg.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mine motstandarar skal klæda seg i skjemsla og sveipa seg i si skam som i ei kåpa.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Eg vil takka Herren storleg med min munn, og midt imillom mange vil eg lova honom.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For han stend på høgre sida åt den fatige til å frelsa honom frå deim som dømer hans sjæl.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
