Salomos Ordsprog 9
1 Visdomsmøyi hev bygt seg hus, hev hogge til sine stolpar sju.
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 Ho hev slagta sitt slagt og blanda sin vin og attåt duka sitt bord.
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 Sine ternor hev ho sendt ut, og ropar ovan frå haugarne i byen:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 «Den som er fåkunnig, vende seg hit!» Til den vitlause segjer ho:
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 «Kom, og et av mitt brød og drikk av den vin eg hev blanda!»
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Lat fåkunna fara so de kann liva og vandra på vegen til vit!
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 Den som refser ein spottar, fær skam yver seg, den som lastar ein gudlaus, fær seg ein flekk.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Lasta’kje spottaren, han vil hata deg! Lasta den vise, han vil elska deg!
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Gjev ein vismann, so aukar hans visdom, lær ein rettferdig, so lærar han meir.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 Otte for Herren er upphav til visdom, og vit er å kjenna den Heilage.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 «For ved meg dine dagar skal aukast, og fleire livs-år fær du.»
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 Er du vis, so gagnar det deg sjølv, spottar du, so lyt du bera det åleine.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 Fru dårskap fer med ståk, fåkunnig som ho er og ingen ting veit.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 Ho sit attmed husdøri si, på ein stol høgt uppe i byen,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 og bed inn dei som ferdast på vegen, som gjeng sine stigar beint fram:
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 «Den som er fåkunnig, vende seg hit!» Ja, til den vitlause segjer ho:
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 «Stole vatn er søtt, og ljuvlegt er løyn-ete brød.»
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
