Salomos Ordsprog 29
1 Ein mann som etter mykje refsing endå er ein stivnakke, vil brått verta broten ulækjeleg sund.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Når rettferdige aukar i tal, då gled seg folket, men når gudlaus mann kjem til styre, sukkar folket.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Den som elskar visdom, gled sin far, men den som gjeng i lag med skjøkjor, øyder eiga si.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Ein konge held landet sitt uppe med rett, men ein skattekrevjar legg det i øyde.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Ein mann som smeikjer for næsten sin, breider ut eit net for føterne hans.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Ein vond manns misgjerd er snara for honom, men rettferdig mann fegnast og gled seg.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Den rettferdige syter for stakarens sak, den gudlause hev ikkje greida på noko.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Spottarar øser upp ein by, men vismenner stiller vreiden.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Når vismann fører sak mot dåren, vert dåren sinna og lær, og kann’kje vera still.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Dei blodfuse hatar ein skuldlaus mann, og stend dei ærlege etter livet.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Alt sitt sinne slepper dåren ut, men vismannen døyver det til slutt.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Agtar ein hovding på lygneord, er alle hans tenarar nidingar.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Fatigmann og valdsmann råkast, Herren gjev deim båe augneljos.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Ein konge som dømer småfolk rett, hans kongsstol stend æveleg fast.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Ris og age gjev visdom, men ein agelaus gut fører skam yver mor si.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Når dei gudlause aukar, so aukar syndi, men dei rettferdige skal sjå med lyst på deira fall.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Aga son din, so vil han vera deg til hugnad og gjeva lostemat til sjæli di.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Utan profetsyn vert folket vilt, men sæl er den som held lovi.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Med ord let trælen seg ikkje tukta, for han skynar deim vel, men bryr seg’kje um deim.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Ser du ein mann som er snar til å tala, dåren gjev større von enn han.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Kjæler du trælen upp frå hans ungdom, vil han vanvyrda deg til slutt.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Sinna mann valdar trætta, og brålyndt mann gjer mang ei misgjerd.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Mannsens ovmod fører til fall, men den audmjuke vinn seg æra.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Den som helar med tjuven, hatar sitt liv, han høyrer dei tek han i eid, men gjev ingi vitring.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Manne-rædsla legg snaror, men den som lit på Herren, vert berga.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Mange vil te seg fram for ein styrar, men frå Herren fær kvar mann sin rett.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Ein styggedom for rettferdige er ein urettferdig mann, og ein styggedom for den gudlause er den som fer ærleg fram.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
