Salomos Ordsprog 27
1 Rosa deg ikkje av morgondagen, for du veit ikkje kva ein dag ber i fang.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Lat ein annan rosa deg; ikkje din eigen munn, ein framand og ei dine eigne lippor!
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Stein er tung, og sand veg mykje, men tyngre enn båe er dåreharm.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Sinne er fælslegt, og vreide ein flaum, men kven kann standa seg mot åbryskap?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Betre er openberrleg refsing enn kjærleik som held seg duld.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Trugne er slag av venehand, og mange er uvens kyssar.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Den mette trakkar på honning, men den svoltne tykkjer alt beiskt er søtt.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Som ein fugl som rømer frå reiret sitt, er ein mann som rømer frå heimen sin.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Olje og røykjelse hjarta gled, og søte venar-ord frå rådvis sjæl.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Slepp ikkje frå deg venen din og far din’s ven, so du lyt heim til bror din når du er i naud! Ein granne nær attmed er betre enn ein bror langt burte.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Vert vis, min son, og gled mitt hjarta, so eg kann svara den som spottar meg!
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Den kloke ser fåren, gøymer seg; fåmingar renner fram og lyt bøta for det.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Tak klædi hans, for han hev borga for ein annan, og panta honom for ei framand kvinna!
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Den som høgmælt signar sin ven um morgonen tidleg, han skal få det tilrekna som ei forbanning.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Si-drop frå taket ein regndag og ei trættekjær kvinna likjest kvarandre.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Den som held på henne, held på vind, og handi hans triv i olje.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Jarn sliper jarn, og den eine mannen sliper den andre.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Den som agtar fiketreet sitt, fær eta frukti av det, den som tek vare på sin herre, skal få æra.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Som andlit seg speglar mot andlit i vatnet, so menneskjehjarta mot menneskje.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Diglen røyner sylvet og omnen gullet, og ein mann vert røynd av sin ros.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Um du støyte uvitingen i mortelen med støytaren i hop med gryn, so vilde ikkje vitløysa vika ifrå han.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 God greide lyt du hava på koss sauerne dine ser ut, og agta vel på buskapen din!
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 For velstand varer ikkje æveleg, og ikkje ei kruna frå ætt til ætt.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Men er høyet burte og håi kjem att, og fjellgras vert sanka i hop,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 då hev du lamb til klæde, og bukkar til å kjøpa deg åker for,
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 og geitemjølk nok til mat for deg, til mat for huset ditt og til livsupphald for gjentorne dine.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
