< Salomos Ordsprog 23 >
1 Når du sit til bords hjå ein hovding, so agta vel på kven du hev fyre deg,
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 og set ein kniv på strupen din, um mathugen din er stor.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Fys ikkje etter hans lostemat, for det er dårande føda.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Mød deg ei med å verta rik, lat fara den klokskapen din!
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Lat ei augo fljuga til det som kverv, for det gjer seg vengjer, det er visst, som ein ørn som flyg til himmels.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Et ikkje brød hjå den som misunner deg, og fys ikkje etter hans lostemat!
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For som han reknar ut i sjæli si, soleis er han. «Et og drikk!» han segjer til deg, men hjarta hans er ikkje med deg.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 For biten din som du hev ete, lyt du spy upp att, og du hev spilt dine fagre ord.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 For øyro på dåren skal du ikkje tala, for han vanvyrder visdommen i dine ord.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Flyt ikkje gamall merkestein, og kom ei inn på åkrane åt faderlause.
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For deira målsmann er sterk, han skal føra saki deira imot deg.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Vend hjarta ditt til age og øyro dine til kunnskaps ord!
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Lat ikkje guten vera utan age! Slær du han med riset, skal han ikkje døy.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 Du slær han med riset, og sjæli hans bergar du frå helheim. (Sheol )
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
15 Son min, vert hjarta ditt vist, so gled seg og mitt hjarta,
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 og nyro mine fegnast når lipporn’ dine talar det som rett er.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Lat ikkje hjarta ditt misunna syndarar, men stræva stødt etter gudlegdom.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For då er du viss på ei framtid, og di von skal ei verta til inkjes.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Høyr du, son min, og vert vis, og lat hjarta ditt ganga beint fram på vegen.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Ver ikkje med millom vindrikkarar, millom deim som foret seg på kjøt.
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For drikkar og storetar fatig vert, og svevn gjev fillor for klæde.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Høyr på far din som avla deg, og vanvyrd ei mor di når ho vert gamall!
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Kjøp sanning og sel henne ikkje, visdom og age og vit.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Storleg fegnast far til den rettferdige, og den som fær ein vis son, skal få gleda av han.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Lat far din og mor di gleda seg, og ho som fødde deg, fegnast.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Son min, gjev meg hjarta ditt, og lat dine augo lika vegarne mine.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For skjøkja er som djupe gravi og den framande kona som tronge brunnen,
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 ja, ho ligg på lur som ein ransmann, og ho aukar talet på utrue folk.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Kven hev sorg? Kven hev sut? Kven hev dragsmål? Kven hev klagemål? Kven hev sjølvvalde sår? Kven hev dimsynte augo?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Dei som drygjer lenge hjå vinen, dei som kjem og smakar på mjøden.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Sjå ikkje på vinen kor han raudnar, kor vænt han smiler i staupet! lett renn han ned.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Men sidan han sting som ein slange og høgg som ein orm.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Då skal augo dine sjå rare syner, og hjarta ditt talar tull og tøv.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 Du vert som låg du i havsens djup, eller låg i toppen av mastri.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 «Dei slo meg, men det gjorde’kje vondt, dei banka meg, men eg kjende det ikkje. Når skal eg vakna? Eg vil få tak i endå meir.»
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.