Salomos Ordsprog 22
1 Eit godt namn er meir verdt enn rikdom stor, og manntekkje betre enn sylv og gull.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Rik og fatig råkast, Herren hev skapt deim alle.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 Den kloke ser fåren og gøymer seg, men fåmingar renner fram og lyt bøta for det.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 Løn for spaklynde og otte for Herren er rikdom og æra og liv.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Klunger og snaror er på den vegen den falske gjeng, den som agtar si sjæl, held seg burte frå deim.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Lær guten etter som guten er, so vik han ikkje ifrå det, um han vert gamall.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 Rikmann rå’r yver fatigfolk, og den som fær lån, vert træl for den som gjev.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Den som sår urett, skal hausta vondt, og hans ovmods ris fær ein ende.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 Den godhjarta vert velsigna, for han gjev sitt brød til armingen.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Jaga spottaren ut, so gjeng trætta med, og for skjemsla og kiv fær du fred.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Den som elskar hjartans reinleik, den som talar vænt, han hev kongen til ven.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Herrens augo vaktar kunnskap, men ord frå den utrue støyter han um.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Letingen segjer: «Det er ei løva der ute, eg kunde verta drepen midt på gata.»
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 Ei djup grav er skjøkjemunn, den som Herren er harm på, skal falla nedi.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Vitløysa heng fast ved hjarta hjå guten, men tukteriset driv henne burt frå han.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Trykkjer du armingen, vert det honom til vinning, gjev du den rike, vert det berre til tap.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Lut øyra ned og høyr på ord av vismenn vend hjarta til min kunnskap!
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For det er vænt at du deim varar i ditt hjarta; gjev dei må vera reiduge på dine lippor!
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 Av di du skal lita på Herren, lærer eg deg i dag, just deg.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Hev eg’kje skrive fyndord til deg med råder og kunnskap
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 til å kunngjera deg det som rett er, sannings ord, so du med sannings ord kann svara deim som sender deg?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Plundra ikkje ein fatigmann av di han er fatig, og tred ikkje armingen ned i porten!
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For Herren skal føra saki deira og taka livet deira som tek ifrå deim.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Gjev deg ikkje i lag med ein som snart vert vreid, og gakk ikkje med ein bråsinna mann,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 at du ikkje skal venja deg til hans vegar og få sett ei snara for livet ditt!
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Ver ei millom deim som gjev handtak, millom deim som borgar for skuld!
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 Når du inkje hev å betala med, kvifor skal dei taka sengi di burt under deg?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Flyt ikkje gamall merkestein som federne dine hev sett!
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Ser du ein mann som er dugleg i arbeidet, han skal tena hjå kongar og ikkje hjå småfolk.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
