< Salomos Ordsprog 2 >
1 Son min! tek du imot mine ord og gøymer bodi mine hjå deg,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 so du vender øyra til visdomen, bøygjer hjarta til vitet,
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 ja, når du kallar på skynet og ropar høgt på vitet,
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 leitar du etter det som vore det sylv, og grev som vore det løynde skattar,
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 då skal du skyna otte for Herren, og Guds-kunnskap skal du finna.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 For Herren er den som gjev visdom, frå hans munn kjem kunnskap og vit.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Han gøymer frelsa for dei ærlege, han er ein skjold for dei som fer ulastande,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 med di for han vaktar stigarne åt retten og varar vegen vel for sine trugne.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Då skal du skyna rettferd og rett og rettvisa, ja, kvar god veg.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 For visdom koma skal i hjarta ditt, og kunnskap vera hugleg for di sjæl,
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 yver deg skal ettertanke halda vakt, vit skal vara deg
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 og fria deg ifrå den vonde åtferd, frå folk som talar fals,
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 dei som gjeng frå dei rette stigar og vil vandra på myrke vegar,
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 dei som gled seg med å gjera vondt, og fegnast yver rangt og vondt,
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 dei som gjeng på kroke-stigar og fer på range vegar. -
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Han skal fria deg frå annanmanns kona, frå framand kvinna med sleipe ord,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 som hev svike sin ungdoms ven og si Guds-pakt hev gløymt.
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 For ho sig ned til dauden med sitt hus, og ned til daudingarne hennar vegar ber.
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Ingen som gjeng inn til henne, kjem attende, og dei når ikkje livsens stigar.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Han vil du skal ganga den vegen dei gode gjeng, og halda deg på dei stigane der rettferdige ferdast;
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 for dei ærlege skal bu i landet, og dei ulastelege der skal verta att,
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 men dei ugudlege skal rydjast ut or landet, og svikarane skal verta rivne burt frå det.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.