Salomos Ordsprog 19
1 Betre er ein fatigmann som ferdast lytelaust enn ein mann med range lippor som attpå er ein dåre.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Den som er tankelaus i hugen, gjeng det gale, og den som stig for fort med føterne, han stig i miss.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Mannsens eigi vitløysa fører til fall, men han harmast i sitt hjarta på Herren.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Velstand samla mange vener, men fatigmann vert skild frå venen sin.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Det falske vitnet skal’kje verta urefst, og den som andar lygn, skal ikkje sleppa undan.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Mange smeikjer den gjæve, og kvar mann er ven med den rauste.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Fatigmanns brør hatar honom alle, enn meir dreg hans vener seg burt frå honom. Han fer etter ord som er inkjevetta.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Den som elskar si sjæl, han vinn seg vit, den som vaktar sitt skyn, skal finna lukka.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Det falske vitnet skal’kje verta urefst, og den som andar lygn, skal tynast.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Det høver ei for dåren å hava gode dagar, enn mindre for ein træl å råda yver hovdingar.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Mannsens klokskap gjev honom tol, og det er hans æra å tilgjeva brot.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Konungs harm er som når løva burar, men godhugen hans er som dogg i graset.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Ein dårleg son er reint ei ulukka for far sin, og kjerringtrætta er som si-drop frå taket.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Hus og gods er fedre-arv, men frå Herren kjem ei vitug kona.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Leta svæver tungt i svevn, og letingen skal svelta.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Den som tek vare på bodet, tek vare på sitt liv, den som ei ansar si åtferd, skal missa livet.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Den som gjer miskunn mot armingen, låner til Herren, og av honom fær han vederlag for si velgjerning.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Aga son din, for endå er det von, men lat deg ikkje driva til å drepa honom.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Den som er svært sinna, lyt bøta for det, for um du hjelper han, du gjer vondt verre.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Høyr på råd og lat deg aga, so du til slutt kann verta vis.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Mange tankar er i mannsens hjarta, men Herrens råd fær framgang.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Mannsens miskunn er hans gode vilje, og fatig man er betre enn ein som lyg.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 Otte for Herren fører til liv, mett fær ein kvila og vert ikkje heimsøkt med vondt.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Stikk den late si hand i fatet, so idest han ei ta ho upp att til munnen.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Slær du spottaren, so vert uvitingen klok, og agar du den vituge, so fær han vit på kunnskap.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Den som er vond med far sin og jagar mor si burt, han er ein son til skam og skjemd.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Høyr ikkje soleis på refsing, son min, at du villar deg burt frå kunnskaps ord!
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Eit nidings-vitne spottar det som rett er, og munnen på gudlause gløyper urett.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Refsingsdomar er ferdige for spottaren og slag for ryggen på dårar.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
