Salomos Ordsprog 17
1 Betre er ein turr brødmole med ro attåt enn huset fullt av høgtidskost med trætta til.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 Den kloke tenar skal råda yver ein uvisleg son, og millom brøder fær han skifta arv.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 Diglen røyner sylvet og omnen gullet, men den som røyner hjarto, det er Herren.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 Den vonde lyder på vondskapslippa, ljugaren lyder på tyningstunga.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Spear du den fatige, so spottar du hans skapar, den som gled seg yver ulukka, skal få si refsing.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Ein krans for dei gamle er barneborn, og ei æra for borni er federne deira.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Det høver ikkje for ein dåre å tala store ord, enn mindre for ein fagnamann å ljuga.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 Gåva er ein glimestein for den som fær ho; kvar ho vender seg, der fær ho framgang.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Søkjer du kjærleik, skyler du misgjerd, men riv du upp att ei sak, skil ven frå ven.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Vondord gjer meir på den vituge enn hundrad hogg på dåren.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Berre upprør søkjer den vonde, men ein hard bodberar vert send imot han.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Møt heller ei binna som hev mist sine ungar enn ein dåre med narreskapen hans!
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Den som løner godt med vondt, frå hans hus skal ikkje det vonde vika.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 Å taka til med strid er som å sleppa vatn ut, haldt difor upp med trætta fyrr nokon gliser med tennerne!
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Den som frikjenner ein ugudleg og den som domfeller ein rettferdig, dei er båe tvo ein styggedom for Herren.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Kva skal pengar i handi på dåren? Å kjøpa visdom hev han’kje vit til.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Venen elskar alltid, og bror vert fødd til hjelp i naud.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 Ein vitlaus mann er den som handtekst, som gjeng i borg hjå grannen sin.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Den som elskar trætta, elskar misgjerning, den som byggjer døri si høg, søkjer fall.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 Den som hev eit rangt hjarta, vinn ikkje lukka, og den som forvender tunga si, fell i ulukka.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Den som avlar eit narr, fær sorg, og ikkje gled seg far til ein dåre.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 Gladværugt hjarta gjev lækjedom god, men nedslege mod fær beini te visna.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 Gudlaus mann tek gåva i løynd til å bøygja rettargangen.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Den vituge hev visdom for augo, men dåren hev augo ved heimsens ende.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 Uvitug son er til gremme for far sin, og beisk sorg for henne som fødde’n.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Det er’kje godt at og rettferdige fær refsing, og ei at fagna folk fær slag for det som rett er.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 Den skynsame sparer på ordi, og den vituge mann er kald i hugen.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Um dåren tagde, gjekk han og for vismann, og for ein vitug mann når han heldt munn.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
