Salomos Ordsprog 15
1 Mildt svar døyver harm, men eit kvast ord vekkjer vreide.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Tunga åt vismenner gjev god kunnskap, men narreskap gøyser or munnen på dårar.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Allstad hev Herren augo sine, dei ser etter vonde og gode.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Linnmælt tunga er livsens tre, men range tunga gjev hjartesår.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Ein uviting vanvyrder far sin’s age, men den som agtar på refsing, vert klok.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Rettferdig manns hus eig stor rikdom, men d’er ugreida med ugudleg manns inntekt.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Vismanns-lippor strår ut kunnskap, men so er ei med dårehjarta.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Gudløysings offer er ei gruv for Herren, men bøn frå ærlege han likar godt.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Gudløysings veg er ei gruv for Herren, men han elskar den som renner etter rettferd.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Hard refsing fær den som gjeng ut av vegen, den som hatar age, skal døy.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)
12 Spottaren likar ikkje at ein lastar honom, til vismenner gjeng han ikkje.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Gladværugt hjarta gjer andlitet ljost, men modet vert brote i hjartesorg.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Vitug manns hjarta søkjer kunnskap, men dåremunn fer berre med narreskap.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Alle ein armings dagar er vonde, men den glade i hjarta hev gjestebod alltid.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Betre er lite med otte for Herren enn eigedom stor med uro attåt.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Betre ei nista av kål med kjærleik til enn gjødde uksen med hat attåt.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Brålyndt mann valdar trætta, men den toluge stiller kiv.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Vegen for letingen er som eit klungergjerde, men stigen er brøytt for dei ærlege.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Ein vis son gjer far sin gleda, men eit dårlegt menneskje vanvyrder mor si.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Dårskap er gleda for vitlaus mann, men ein vitug mann gjeng beint fram.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Råder vert til inkjes utan rådleggjing, men med mange rådgjevarar kjem dei i stand.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Mannen gled seg når munnen kann svara, og eit ord i rette tid, kor godt det er!
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24 Den vituge gjeng livsens veg uppetter, for han vil sleppa burt frå helheimen der nede. (Sheol h7585)
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)
25 Herren riv huset ned for dei ovmodige, men for enkja let han merkesteinen standa.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Vonde tankar er ei gruv for Herren, men milde ord er reine.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Den vinnekjære fær sitt hus i ulag, men den som hatar mutor, han skal liva.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Rettferdig tenkjer i sitt hjarta korleis han skal svara, men gudlause let vondskap gøysa ut or munnen.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Langt er Herren burte frå dei gudlause, men bøni frå rettferdige han høyrer.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Ljos i augo hjarta gled, tidend god gjev merg i beini.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Det øyra som høyrer på rettleiding til livet, held seg gjerne med vismenn i lag.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Den som vandar age, vanvyrder si sjæl, den som høyrer på rettleiding, vinn seg vit.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Otte for Herren er age til visdom, og fyre æra gjeng andmykt.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
