Salomos Ordsprog 13
1 Den vise son let seg aga av far sin, men spottaren høyrer ikkje på skjenn.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Sjølv fær ein godt av den frukt som munnen ber, men hugen åt svikarar stend etter vald.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Den som agtar munnen sin, varar si sjæl, men gapen fær seg ei ulukka.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Hugen i letingen lyster og fær ikkje noko, hugen i strævsame folk fær rikleg mette.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Den rettferdige hatar ljugarord, men den gudlause fer stygt og skamleg åt.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Rettferd varar den som fer ulastande, men gudløysa feller den som gjer synd.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Mang ein ter seg rik og eig då inkje, ein annan ter seg fatig og eig mykje.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Mannsens rikdom er ein løysepeng for livet hans, men fatigmannen fær inkje trugsmål høyra.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Ljoset åt dei rettferdige brenn lystigt, men lampa åt ugudlege vil slokna.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Med ovmod veld ein berre trætta, men hjå deim som tek mot råd, er visdom.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Lettfengen rikdom minkar, men sankar du smått um senn, fær du meir og meir.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Langdrøg von gjer hjarta sjukt, men uppfyllt ynskje er eit livsens tre.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Den som vanvyrder ordet, tyner seg sjølv, men den som ottast bodordet, fær løn.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Vismanns læra er livsens kjelda, so ein slepp undan frå daudesnaror.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Godt vit gjev manntekkje, men hard er vegen som svikarar gjeng.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Kvar som er klok, fer fram med vit, men ein dåre briskar seg med dårskap.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Ein gudlaus sendemann fell i ulukka, men trufast bodberar er lækjedom.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Armod og skam fær den som viser age ifrå seg, men den som agtar på refsing, vinn æra.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Uppfyllt ynskje er søtt for sjæli, men å vika frå vondt er ei gruv for dårar.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Gakk saman med dei vise, so vert du vis, men ilag med dårar gjeng det deg ille.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Ulukka forfylgjer syndarar, men rettferdige fær godt til løn.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Den gode let etter seg arv til barneborn, men det syndaren eig, er gøymt åt den rettferdige.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Fatigfolks nybrot gjev rikeleg føda, men mang ein vert tynt ved urettferd.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Den som sparer riset sitt, hatar son sin, men den som elskar han, tuktar honom tidleg.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Rettferdige hev mat til å metta seg på, men gudlause gjeng med magen tom.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
