Salomos Ordsprog 11
1 Falsk vegt er fæl for Herren, men full vegt likar han godt.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Kjem stormod, so kjem og skam, men smålåtne, dei hev visdom.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Dei ærlege hev si uskyld til førar, men fals slær sin herre på hals.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Gods hjelper ikkje på vreidens dag, men rettferd frelser frå dauden.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Ærleg manns rettferd jamnar hans veg, men den gudlause stuper ved gudløysa si.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Ærlege folk ved si rettferd vert frelste, men dei falske vert fanga i eigen gir.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Når ugudleg mann døyr, er det ute med voni; og vondskaps venting til inkjes vert.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Rettferdig vert fria or trengsla, og ugudleg kjem i hans stad.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Den skamlause tyner sin granne med munnen, men rettferdige friar seg ut med sin kunnskap.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Gjeng det godt med rettferdige, fegnast byen, vert gudlause tynte, syng folk av gleda.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Med velsigning frå ærlege folk kjem byen seg upp, men gudlause munn bryt han ned.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Vitlaus er den som vanvyrdar sin granne, men vitug mann tegjer stilt.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Den som fer med drøs, ber løynråd ut, men den hjarte-trugne løyner saki.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Der inkje styre er, lyt folket falla, men der dei rådvise er mange, der er frelsa.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Borgar du for framand, er du ille faren, men han er trygg som hatar handtak.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Ei yndefull kvinna vinn æra, og valdsmenner vinn seg rikdom.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Ein godhjarta mann gjer vel mot si sjæl, men ein hardhjarta mann fer vondt med sitt eige kjøt.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Den ugudlege vinn seg ei sviksam løn, men den som rettferd sår, fær varig løn.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Stend du fast i rettferd, vinn du liv, men fer du etter vondt, då fær du daude.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Dei range i hugen hev Herren ein stygg til, men han likar deim som ulastande ferdast.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Det kann du gjeva handi på, den vonde vert’kje urefst, men ætti åt rettferdige slepp undan.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Som ein gullring i eit grisetryne er ei fager kvinna utan vit.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Det rettferdige ynskjer, vert berre godt, det som gudlause vonar, vert til vreide.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Ein strår ut og fær endå meir, ein annan vert arm av usømeleg sparing.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Den som velsignar, skal trivast, og kveikjer du andre, vert sjølv du kveikt.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Ein kornflår, honom bannar folket, men signing kjem yver den som sel korn.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Den som strævar etter godt, han søkjer hugnad, men den som leitar etter vondt, han fær det yver seg.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Den som lit på sin rikdom, han skal stupa, men rettferdige grønkar som lauv.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Den som øydar sitt hus, skal erva vind, og narren vert træl åt den kloke.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Rettferdig manns frukt er eit livsens tre, og sjæler vinn den vise.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Du ser rettferdig mann fær vederlag på jordi, kor mykje meir då den ugudlege og syndaren!
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
