Jobs 5
1 Rop berre du; kven svarar deg? Kva engel vil du beda til?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Mismod slær fåvis mann i hel og brennhug den som lite veit.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Eg såg ein dåre festa rot, og brått eg laut hans bustad banna.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Hans søner hjelpelaus var, uhjelpte trakka ned i porten.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Hans avling åt dei svoltne upp, dei tok ho tråss i klungergjerde, og snara lurde på hans gods.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Men naudi ei frå dusti kjem; ulukka ei or jordi renn;
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 nei, mannen vert til møda fødd, som gneistarne lyt fljuga høgt.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Eg vilde venda meg til Gud og leggja saki fram for honom,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 som storverk gjer som ei me skynar, fleir’ underverk enn me kann telja,
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 som sender regnet ned på jord og vatnet yver mark og eng,
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 som lyfter låg og liten upp og hjelper syrgjande til frelsa,
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 som spiller planen for dei sløge, so deira hender inkje duger,
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 som fangar vismann i hans vit, so listig råd forrenner seg.
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Um dagen støyter dei på myrker, trivlar ved middag som ved natt.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Frå sverd frelser han frelser fatigmann, frå deira munn, frå yvervald,
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 so vesalmann fær hava von, men vondskap lata munnen att.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Men sæl den mann som Gud mun refsa; vanvyrd ei tukt frå Allvalds-Gud!
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Han sårar, men bind og umkring; han slær men lækjer med si hand.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Seks trengslor bergar han deg or, i sju skal inkje vondt deg nå.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 I hunger fri’r han deg frå dauden, i krig du undan sverdet slepp;
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 for tungesvipa er du berga, og trygg du er i tap og tjon;
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 du lær åt tjon og hungersnaud og ottast ikkje ville dyr;
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 du samband hev med stein på marki, og fred med villdyr uti heidi.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Du merkar at ditt tjeld hev fred, og inkje vantar i ditt hus.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Du ser, ditt sæde tallrikt er, ditt avkom rikt som gras på eng.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 I mannskraft til di grav du gjeng, lik korn, køyrt inn i rette tid.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Det hev me granska; so det er; so høyr og merka deg det då!»
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
