Jobs 40
1 Og Herren svara Job og sagde:
И тако одговарајући Господ Јову рече:
2 «Vil klandraren med Allvald trætta? Lat han som lastar Gud då svara!»
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
3 Då svara Job Herren og sagde:
Тада Јов одговори Господу и рече:
4 «For ring eg er; kva skal eg svara? Eg handi legg på munnen min.
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
5 Ein gong eg tala, no eg tegjer, tvo gong’ - eg gjer det ikkje meir.»
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
6 Og Herren svara Job or stormen og sagde:
А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
7 «Spenn som mann ditt beltet på, gjev meg på mine spursmål svar:
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
8 Vil du forspille meg min rett, fordøma meg, so du fær rett?
Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
9 Hev du vel slik ein arm som Gud? Kann du som han med røysti dundra?
Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
10 Pryd deg med høgd og herredom, klæd deg i glans og herlegdom,
Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
11 Lat so din vreide strøyma fram, sjå kvar ein stolt og audmyk han!
Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
12 Så kvar ein stolt og bøyg han ned, og slå til jord dei gudlause!
Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
13 Og gøym deim alle under jordi, bitt deira andlit fast i løynd!
Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
14 So skal eg og lovprisa deg, som siger med di høgre vann.
Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
15 Sjå elvhesten! Eg hev skapt han liksom deg; som ein ukse et han gras.
А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
16 Sjå då krafti i hans lender, i bukmusklarne hans styrke!
Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
17 Halen gjer han stiv som ceder, fast bogsenarne er tvinna.
Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
18 Knokarne er koparrøyrer, beini som jarnstenger er.
Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
19 Av Guds verk er han det fyrste, av sin skapar fekk han sverd.
Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
20 Bergi ber åt honom for, alle villdyr leikar der.
Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
21 Under lotusbusk han kviler, løyner seg i røyr og sev.
У хладу леже, у густој трсци и глибу.
22 Lotusbusk gjev honom skugge, piletre umkransar honom.
Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
23 Strid gjeng elvi, ei han ottast; trygg er han um so sjølve Jordan fossar imot hans gap.
Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
24 Kann ein tak han so han ser det, draga snara gjenom snuten?
Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
