Jobs 39
1 Steingeiti, veit du når ho kidar? Vaktar du riderne åt hindi?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Tel måna’rne dei gjeng med unge, og kjenner du deira fødetid?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Dei bøygjer seg, fø’r sine ungar, so er det slutt med deira rider.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 På marki kidi veks seg store, spring burt og kjem’kje att til deim.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Kven let villasnet renna fritt, tok bandet av det skjerre dyr,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 som eg gav øydemark til heim, den salte steppa til ein bustad?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Det lær åt byen med sitt ståk, slepp høyra skjenn frå drivaren.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Det finn seg beite millom fjell, og leitar upp kvart grøne strå.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Skal tru villuksen vil deg tena, og natta yver ved di krubba?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Kann du til fori honom tøyma, horvar han dalar etter deg?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Lit du på honom for hans styrke? Og yverlet du han ditt arbeid?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Trur du han til å føra grøda heim og draga henne inn i løda?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Struss-hoa flaksar kåt med vengen, men viser fjør og veng morskjærleik?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Nei, ho legg sine egg på jordi, og let so sanden verma deim;
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 ho gløymer at ein fot kann treda og villdyr trakka deim i kras.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Hardt fer ho åt med sine ungar, som var dei ikkje hennar eigne; for fåfengt stræv ho ikkje ræddast.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 For Gud let henne gløyma visdom, han ei tiletla henne vit.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Men når ho baskar seg i veg, ho lær åt både hest og mann.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Skal tru um du gjev hesten kraft og klæder halsen hans med mån?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Let du han som grashoppen springa alt med han frøser skræmeleg.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Glad i si kraft han marki skrapar og fer so fram mot væpna flokk.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Han urædd er og lær åt rædsla, for sverdet ei han vender um,
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 det skranglar pilhus yver honom, det blenkjer spjot til styng og skot.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Med ståk og bråk han slukar jordi, ustyrleg når stridsluren gjeng.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Han kneggjar: «Hui!» når luren læt, han verar striden langan leid, med skrik frå hovdingar og herrop!
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Flyg hauken upp ved ditt forstand og spilar vengjerne mot sud?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Stig ørnen høgt av di du byd, og byggjer reiret sitt i høgdi?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Han bur på berg og held seg der, på kvasse tind og høge nut.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Derfrå han spæjar etter mat, hans augo yver viddi skodar.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Hans ungar gløypar i seg blod; der det finst lik, der er han og.»
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
