Jobs 34
1 Og Elihu tok til ords og sagde:
Још говори Елијуј и рече:
2 «Vismenner, høyr på ordi mine! Kunnige folk, lyd no på meg!
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For ordi prøver ein med øyro, som ein med gomen maten smakar.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 So lat oss no det rette velja og saman finna ut det gode!
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job hev sagt: «Eg skuldfri er; min rett hev Gud ifrå meg teke;
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 tråss i min rett, stend eg som ljugar, uskuldig fekk eg ulivssår.»
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Finst det vel nokon mann som Job? som gløyper hædings ord som vatn,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 som held med illgjerdsmenner lag, hev umgang med gudlause folk?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For han hev sagt: «Kva gagnar det ein mann å vera ven med Gud?»
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Difor, de menn med vit, høyr meg! D’er langt frå Gud å vera gudlaus, frå Allvalds-Gud å gjera urett.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 Han løner mannen for hans gjerd, fer med han etter all hans ferd.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Nei, urettferdig er’kje Gud, og Allvald krenkjer ikkje retten.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Kven let vel honom styra jordi? Og kven hev grunna jordheims-kringen?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 Um han på seg åleine tenkte og drog sin ande til seg att,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 då gjekk alt livande til grunns, og menneskja vart atter mold.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Um du er klok, so høyr på dette, og lyd på ljoden av mitt ord!
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Kann ein som hatar retten, styra? Fordømer du den allrettvise?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Kann ein til kongen segja: «Niding!» Og til dei megtige: «Du brotsmann?»
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 Til han som ei gjer skil på fyrstar, og ikkje vyrder rik mot fatig. Av di hans hand hev skapt deim alle?
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Dei andast brått og midt um natti, eit folk avjagast og kverv burt, stormenn forgjengst i hjelpeløysa.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Hans augo ser til mannsens ferd, han skodar kvart eit stig han tek;
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 det finst’kje skugge eller myrker der illgjerdsmenn kann løyna seg.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 Han tarv’kje lenge sjå på mannen fyrr han lyt møta Gud til doms.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Han utan forhøyr storfolk krasar og andre set i deira stad.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Han kjennar heile deira verk og gjev um natti deim til tyning.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Han tuktar deim som illgjerdsmenner, ein stad der alle kann det sjå,
Као безбожне разбија их на видику.
27 dei som hev vike burt frå han og ikkje hev hans vegar fylgt -
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 so han kann høyra armods klaga og jammerskrik frå undertrykte.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 Fær han det stilt, kven vil fordøma? Løyner han seg - kven kann då sjå han? - for folkemugen og for mannen,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 so ikkje gudlaus mann skal råda og vera snaror yver folket.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 For segjer ein vel so til Gud: «Ovmodigt hev eg bore meg; eg vil ikkje lenger vera vond.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 Vis du meg det eg ikkje ser! hev eg gjort synd, vil eg snu um?»
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Skal han då straffa som du tykkjer? D’er du som er den misnøgde; so lyt du velja, ikkje eg; og du fær segja det du veit.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Dei kloke folk vil segja til meg, og kvar ein vismann som meg høyrer:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 «Job talar ikkje med forstand hans ord er utan ettertanke.»
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Gjev Job må allstødt verta prøvd for sine svar på nidings vis!
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For han legg brotsverk til si synd og ber seg vyrdlaust millom oss, og talar mange ord mot Gud.»
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
