Jobs 28
1 Sylv hev sin stad, der dei det finn, og gullet, som dei reinsa vinn,
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 og jarn fram or jordi fær, og kopar ut or steinen bræ’r;
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 På natteskuggen gjer dei slutt og myrkheims steinar granskar ut.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Djupt under by med annsamt liv i gruvor bergmenn kliv og sviv.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 På jordi brødkorn fram dei driv, men inni upp som eld dei riv.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Safiren sit i steinar der, og der seg og gullklumpar ter,
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Ei ørnen kjenner denne veg, for haukesyn han løyner seg.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Ei stolte rovdyr vegen fann, og løva aldri gjeng på han.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 På harde steinen dei handi legg; då sturtar mang ein bergevegg.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 I berget seg gangar grev og skodar mang ein skatt so gjæv.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Dei dytter til for rennand’ å, det løynde fram for ljoset må.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Men visdomen, kvar er han å få? Og kvar skal ein vitet nå?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Slett ingen veit hans verd og vinst; i manneheim han ikkje finst;
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Avgrunnen dyn: «Her ei han er!» Og havet segjer: «Ikkje her!»
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Du kann’kje kjøpa han for gull, men sylv ei vega prisen full,
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 og ei for gull ifrå Ofir, ei for onyks, ei for safir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Ei gull og glas er nok til kaup, og ei til byte fingull-staup.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Korall, krystall gjeld ikkje her. Visdom er meir enn perlor verd.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Topas frå Kus er altfor ring, ja, reinast gull vert ingen ting.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Visdomen, kvar kjem han ifrå? Og kvar skal ein til vitet nå?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Det ingen veit på denne jord; ei fugl det fann, kvar helst han for.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Avgrunn og daude segjer greidt: «Eit gjetord er alt det me veit.»
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Men Gud han kjenner denne veg; han veit kvar visdom løyner seg.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Han skodar heilt til heimsens tram, og under himmeln ser han fram.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Då vinden han med vegti vog og sette mål for vatnet og,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 då han gav regnet lovi si og ljomet veg å ganga i,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 då såg han og synte fram og granska honom umhugsam.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Til menneskja han sagde so: «I Herrens otte visdom sit, og fly det vonde, det er vit.»»
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
