Jobs 24
1 Kvi hev’kje Allvald tider set? Kvi ser hans vener ei hans dagar?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Dei fører deildesteinar burt, stel fe og sender det på beite,
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 tek asnet frå den faderlause; tek kui enkja eig i pant.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Driv fatigfolk frå vegen burt; alt landsens småfolk kryp i skjol;
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Lik ville asen fer dei ut til øydemarki med sitt stræv; og veidefang på ville heid er maten borni deira fær.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Dei haustar mark ved nattetid, og gudlaus manns vinhage plundrar.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Um natti nakne, utan klæde, dei hev for kulden inkje dekkje.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Dei våte vert av regn på fjell, held seg i bergufs utan livd,
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Ein farlaus lyt frå moderbarm ein armings klæde gjeng i pant.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Dei nakne gjeng og klædelause, i hunger dei på kornband dreg.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Dei kreistar olje innum murar, dei persar vin og tyrster lel.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Frå byen høyrest styn av menner, og gjenomstungne skrik um hjelp, men Gud ser ei slik meningsløysa.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Det finst og fiendar åt ljoset; dei kjenner ikkje ljossens vegar og held seg ei på ljossens stigar.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Ved dagsprett mordaren stend upp, slær arm og fatig mann i hel, um natti er han so som tjuven.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Horkaren spæjar etter skyming; han tenkjer: «Inkje auga ser meg.» Sitt andlit gøymer han med maska.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 I myrkret bryt dei inn i hus, dei som ved dag seg inne stengjer dei seg inne; av ljoset vil dei ikkje vita.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Myrk natt er morgon for deim alle; for natteskræmslorne dei kjenner.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Snøgt fer han yver vatnet burt, bannstøytt vert jordi hans i landet; til vinberg gjeng han ikkje meir.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Av moderlivet gløymd han er, og makkar mettar seg på honom; det ingen er som minnest han; so brotsverk brest liksom eit tre.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Han plundra ho som ikkje fødde, som ufør var til barne-eign; mot enkja gjorde han’kje vel.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Men han styd valdsmann med si kraft, og dei fær atter standa upp som hadde mist all von um livet.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Han styd deim so dei liver trygt, hans augo vaktar deira vegar.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Høgt stig dei, brått - dei er’kje meir - dei sig og døyr som alle andre, vert skorne av som aks på strå.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Er det’kje so? Kven legg imot? Kven gjer no mine ord um inkje?»
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
