Jobs 14
1 Sjå - menneskjet, av kvinna født, det liver stutt, av uro mett.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Som blom det sprett og visnar burt, ja, lik ein skugge burt det fer.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Men du med honom auga held, og meg du dreg for domen din.
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Skal tru det av ein urein kjem ein som er rein? Nei, ikkje ein!
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Når dagetalet hans er sett, hans månads-tal sett fast hjå deg, når du for han ei grensa drog som ei han yverskrida kann,
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 so snu deg frå, lat han få fred og ha sin dag som leigekaren!
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 For treet er det endå von; um det vert det hogge, sprett det att, på renningar det vantar ikkje.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Når røterne i jordi eldest, og stomnen døyr i turre mold,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 ved dåm av vatnet skyt det knupp, fær som ein stikling grøne greiner.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Men døyr ein mann, då ligg han der; han andast, og kvar er han då?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Som vatnet renn ut or ein sjø, som elvi minkar, turkast ut,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 so ligg ein mann, ris ikkje upp; til himmeln kverv, dei vaknar ikkje; ein kann’kje vekkja deim or svevnen.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 Å, gjev du gøymde meg i helheim, løynde meg, til din vreide gav seg, gav meg ein frest, og so meg hugsa! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 Tru mannen døyr og livnar att? I all min strid eg skulde vona og venta til avløysing kom.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Eg skulde svara, når du ropa og lengta mot dine eige verk.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Men no du tel kvart stig eg tek og agtar vel på syndi mi;
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 mi synd er læst i pungen inn, og på mi skuld du gøymer vel!
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Som fjellet fell og smuldrast burt, og berget frå sin stad vert flutt,
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 Som vatnet holar steinen ut, og flaumen skolar moldi burt, so tek du ifrå mannen voni
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 og tyngjer honom ned for alltid. Han fer av stad; med åsyn rengd du sender honom burt frå deg.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 Han veit’kje um hans born vert heidra; han merkar ikkje um dei armast;
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Hans eigen kropp hans liding valdar, og sjæli græt for eigi sorg.»
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
