Jobs 13
1 Ja, allting hev mitt auga set og øyra høyrde og forstod;
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 alt det de veit, det veit eg og; for dykk eg ei tilbake stend.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Men eg til Allvalds Gud vil tala, med Gud eg vil til retten ganga;
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Men de vil dekkja til med lygn, er berre ugagnslækjarar.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Å, gjev de vilde tegja still, so kunde det for visdom gjelda.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Høyr på den skrapa eg vil gjeva, merk når mi lippa åtak gjer!
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Vil de forsvara Gud med lygn? Vil de hans sak med urett verja?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Vil de for honom gjera mismun, og spela Guds sakførarar?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Gjeng det dykk vel, når han dykk prøver? Kann de han narra som eit mennesk’?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Han skal so visst dykk straffa strengt, um de slik mismunn gjer i løynd.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Med høgdi si han skræmar dykk, hans rædsla yver dykk skal falla.
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Og dykkar kraft-ord vert til oska, og dykkar prov til blaute leir.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Teg stilt, lat meg tala ut, so fær det gå meg som det kann!
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Kvi skuld’ eg ta mitt kjøt i tenner? Og halda livet mitt i handi?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Han drep meg, ei eg ventar anna, mi ferd for han lik’vel eg hævdar.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Men ogso det skal hjelpa meg; hjå han fær ingen urein møta.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 So høyr då det eg segja vil; lat meg for dykkar øyro tala!
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Eg saki hev til rettes lagt; eg skal få rett, det veit eg visst.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Kven er det som med meg kann strida? Eg skulde tegja stilt og døy.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Tvo ting må du spara meg for; då løyner eg meg ikkje for deg:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Di hand lyt burt frå meg du taka, lat ei di rædsla skræma meg!
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Stemn meg so inn! eg stend til svars; eller eg talar og du svarar.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Kor mange brot og synder hev eg? Seg meg mi misgjerd og mi synd!
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Kvifor vil du di åsyn løyna og for ein fiend’ halda meg?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Vil eit burtblåse blad du skræma? Forfylgja du eit visna strå? -
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 Når du idømer meg slik straff og let meg erva ungdoms synder
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 og legg i stokken mine føter, og vaktar alle mine vegar, slær krins um mine foteblad.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Og det mot ein som morkna er, lik klædeplagg som mol et upp.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
