Esaias 9
1 Men myrker skal ikkje verta verande i det landet som no er i våde. I den tidi som gjekk, hev han late landet åt Sebulon og Naftali vera lite vyrdt, men i framtidi skal han lata vegen attmed havet koma til æra, landet på hi sida åt Jordan, heidningkrinsen.
Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.
2 Det folket som ferdast i myrkret, skal sjå eit stort ljos; yver deim som bur i daudskugge-landet, skal ljoset stråla.
Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.
3 Du aukar folket som du fyrr ikkje gav stor gleda; dei gled seg for di åsyn som ein gled seg i kornskurden, som ein frygdar seg når herfang vert utskift.
Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.
4 For det tunge oket, kjeppen til ryggen deira, staven åt drivaren deira, hev du brote sund, liksom på Midjans-dagen.
Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.
5 For kvar ein styvel som stauka i stridsgny, og kvar blodsulka klædnad skal brennast og verta mat åt elden.
Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.
6 For eit barn er oss født, ein son er oss gjeven, og herreveldet kviler på hans herdar, og han heiter Underfull, Rådgjevar, Veldug Gud, Æveleg Fader, Fredsfyrste.
Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.
7 So skal herredømet verta stort og freden utan ende yver Davids kongsstol og yver riket hans; det skal reisast og stydjast med rett og rettferd frå no og til æveleg tid. Brennhugen i Herren, allhers drott, skal gjera dette.
Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.
8 Eit ord sender Herren mot Jakob, det slær ned i Israel,
Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.
9 og heile folket skal merka det, Efraim og Samaria-buarne, som i hjartans storlæte og ovmod segjer:
И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:
10 «Tiglmurar hev rundt saman, men me skal byggja upp att med hoggen stein; morbertre er felte, men me skal setja cedertre i staden.»
Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.
11 Difor reiser Herren Resins uvener mot deim og eggjar fiendarne deira,
Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,
12 syrarane frå den eine sida og filistarane frå den andre, og dei skal eta upp Israel med gløypande gap. Med alt dette hev ikkje vreiden hans vendt seg, og endå retter han ut handi.
Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
13 Men folket vende ikkje um til honom som slær det, Herren, allhers drott, søkjer dei ikkje.
Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.
14 Difor høgg Herren både hovud og hale av Israel, palmegrein og sev, alt på ein dag.
Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.
15 Styresmann og storkar er hovudet, og ein profet som lærer lygn, er halen.
Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.
16 For dei som fører folket, fører vilt, og dei som let seg leida, gjeng til grunnar.
Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.
17 Difor kann ikkje Herren gleda seg yver ungdomarne deira og ikkje heller hava medynk med dei farlause og enkjorne; for alle saman so er dei gudlause og gjer det vonde, og kvar munn talar dårskap. Med alt dette hev ikkje vreiden hans vendt seg, og endå retter han ut handi.
Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
18 For gudløysa brenn som eld, øyder torn og tistel og kveikjer i den tjukke skogen, so han gjeng upp i høge kvervlar av røyk.
Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.
19 Ved harmen til Herren, allhers drott, stend landet i loge, og folket vert til føda for elden; den eine sparer ikkje den andre.
Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.
20 Dei høgg til høgre og hungrar endå, dei glefser til vinstre og vert ikkje mette; kvar og ein et holdet av sin eigen arm:
И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,
21 Manasse et Efraim og Efraim Manasse; og båe tvo til saman kastar seg yver Juda. Men med alt dette hev ikkje vreiden hans vendt seg, og endå retter han ut handi.
Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
