Predikerens 7
1 Betre godt namn enn god salve, og betre døyande-dagen enn fødedagen.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Betre til syrgjehus ganga enn til gjestebodshus, so visst som det er enden for alle menneskje, og den som liver, skal leggja seg det på hjarta.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Betre gremmelse enn lått, for når andlitet ser ille ut, stend vel til med hjarta.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Hjarta åt vismenner er i syrgjehus, men hjarta åt dårar er i gledehus.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Betre høyra skjenn av ein vismann enn når nokon høyrer song av dårar.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For som tyrnerris sprakar under gryta, soleis er det når dåren lær. - Det og er fåfengd.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 For urett vinning gjer vismann til dåre, og mutor skjemmer ut hjarta.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Betre enden på ei sak enn upphavet, betre tolmodig enn ovmodig.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Ver ikkje for brå i hugen til å gremmast, for gremmelse bur i barmen på dårar.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Seg ikkje: «Korleis hev det seg at dei framfarne dagar var betre enn dei som no er?» For ikkje utav visdom spør du um det.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Visdom er jamgod med ervegods, og ei vinning for deim som ser soli.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For ein sit i skuggen av visdomen som i skuggen av pengar, men fyremunen med kunnskap er at visdomen held eigaren sin i live.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Sjå på Guds verk! For kven kann beinka det som han hev gjort krokut?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 På ein god dag skal du vera i godlag, og på ein vond dag skal du tenkja på at Gud hev gjort den og likso vel som hin, av di at menneskja ikkje skal finna noko ulivt etter si avferd.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Alt hev eg set i dei fåfengde dagerne mine: Det hender at ein rettferdig gjeng til grunns tråss i si rettferd, og at ein gudlaus liver lenge tråss i sin vondskap.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Ver ikkje altfor rettferdig, og te deg ikkje for vis! Kvifor vil du tyna deg sjølv?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Ver ikkje altfor gudlaus, og ver ikkje ein dåre? Kvifor vil du døy fyre tidi?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Det er godt at du held fast på det eine og ikkje heller slepper handi av det andre, for den som ottast Gud, han greider seg or alt dette.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Visdomen gjev vismannen ei sterkare vern enn ti magthavarar i ein by.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 For det finst ikkje eit rettferdigt menneskje på jordi som berre gjer godt og aldri syndar.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Agta ikkje heller på alt det som folk segjer, elles kunde du få høyra din eigen træl banna deg.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For du veit med deg sjølv, at du og mange gonger hev banna andre.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Alt dette hev eg røynt ut med visdom. Eg tenkte: «Visdom vil eg vinna!» men han heldt seg langt burte frå meg.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Langt burte er det som til er, og so djupt, so djupt; kven kann nå det?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Eg gav meg til, og hugen gjekk ut på å kjenna og granska og søkja visdom og ettertanke og få vita at gudløysa er dårskap og narreskapen vitløysa.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Då fann eg at kvinna er beiskare enn dauden, for ho er eit net, og hjarta hennar eit garn, og henderne hennar lekkjor. Den som tekkjest Gud, slepp ifrå henne, men syndaren vert hennar fange.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Sjå det fann eg, segjer preikaren, då eg lagde det eine i hop med det andre og vilde koma til ei endelykt:
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Det som eg stødt hev leita etter, men ikkje funne, det er: Ein mann millom tusund hev eg funne, men ei kvinna hev eg ikkje funne millom alle deim.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Berre dette hev eg funne ut, skal du vita, at Gud hev skapt menneskja rett, men dei søkjer mange krokar.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
