Predikerens 3
1 Alt hev si stund, og kvart tiltak under himmelen hev si tid:
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 Fødast hev si tid, og døy hev si tid; planta hev si tid, og riva upp det som er planta hev si tid;
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 drepa hev si tid, og lækja hev si tid; riva ned hev si tid, og byggja upp hev si tid;
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 gråta hev si tid, og læ hev si tid; syrgja hev si tid, og dansa hev si tid;
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 kasta stein hev si tid, og sanka stein hev si tid; fangtak hev si tid, og halda seg frå fangtak hev si tid;
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 leita hev si tid, og missa hev si tid; gøyma hev si tid, og kasta burt hev si tid;
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 riva sund hev si tid, og sauma i hop hev si tid; tegja hev si tid, og tala hev si tid;
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 elska hev si tid, og hata hev si tid; ufred hev si tid, og fred hev si tid.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 Kva vinning fær då den som gjer noko av den møda han hev med det?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 Eg såg på det strævet som Gud hev gjeve mannsborni å stræva med.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 Alt hev han laga fagert til si tid, ja, æva hev han lagt i hjarta deira, men so at menneskja ikkje kann finna ut frå upphav til endes det verk som Gud hev gjort.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 Då skyna eg at dei ikkje hev noko betre enn å gleda seg og goda seg so lenge livet varer.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 Men det å eta og drikka og njota livet midt i all møda, det og ei Guds gåva for kvar mann.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 Eg skyna at alt det Gud gjer, det varer æveleg, ikkje kann ein leggja noko til, og ikkje kann ein taka noko ifrå; og det hev Gud gjort so, av di me skal ottast honom.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 Det som hender, hev vore til fyrr, og det som kjem til å henda, hev og vore til fyrr; Gud leitar upp att det framfarne.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 Framleides såg eg under soli: I domstolen, der sat uretten, og på rettferd-staden, der var uretten.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 Då sagde eg med meg sjølv: «Den rettferdige og den urettferdige skal Gud døma; for hjå han er det sett ei tid for kvart tiltak og for kvart verk.»
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 Eg sagde med meg sjølv: «Det er for mannsborni skuld, for Gud vil prova deim, so dei kann sjå at dei i seg sjølve ikkje er anna enn dyr.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 For lagnaden åt mannsborni er som lagnaden åt dyri, ja, same lagnaden fær dei; som den eine døyr, so døyr den andre, og ei ånd hev dei alle; menneskja hev ingen fyremun framfor dyri, for alt er fåfengt.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 Alle gjeng til ein stad, alle er komne av moldi, og alle skal attende til moldi.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Kven veit um åndi åt menneski stig uppetter, og um åndi åt dyri fer ned til jordi?»
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 So skyna eg at ingen ting er betre enn at mannen er glad i arbeidet sitt, for det er hans lut. For kven kann føra honom so langt, at han ser inn i det som skal koma etter honom?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
