Amos 2
1 So segjer Herren: For trifald misgjerd av Moab, for firfald eg ikkje meg attrar. For di dei brende beini åt Edom-kongen til kalk,
Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара едомског у креч.
2 so sender eg eld imot Moab, han skal øyda Kerijots borgar. Og i ståket Moab skal døy, med hergny og luraljod skrell.
Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождрети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубним.
3 Domaren deira eg tynar, alle hovdingarn’ likeins eg drep, segjer Herren.
И истребићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ.
4 So segjer Herren: For trifald misgjerd av Juda, for firfald eg ikkje meg attrar. Då dei vanvyrde Herrens lov og heldt ikkje bodordi hans, men let seg av lygn-gudar dåra, som federne fyrr hadde fylgt,
Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредбе Његове не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови.
5 so sender eg eld imot Juda, han skal øyda Jerusalems borger.
Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождрети дворе јерусалимске.
6 So segjer Herren: For trifald misgjerd av Israel og for firfald eg ikkje meg attrar. For sylv dei sel ein skuldlaus og ein arming for eit par skor,
Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке.
7 dei som helst ser mold på ein stakkars hovud, og rengjer småfolks rett. Til same gjenta gjeng far og son til vanhelging for mitt heilage namn.
Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смернима; и син и отац одлазе к једној девојци да скврне свето име моје.
8 Og på pantsette klæde ved kvart eit altar dei ligg, og skadebots-vin dei drikk i huset til sin Gud.
И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих.
9 Det var då eg som dreiv amoritarne frå deim, som høge som cedertre var, og sterke som eiker, men eg tynte alda i topp og roti i jord.
А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо.
10 Det var eg som dykk førde frå Egyptarland og dykk leidde i villmarki fram gjenom fyrti år til å vinna Amorit-landet.
И ја вас изведох из земље мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наследили земљу аморејску.
11 Eg vekte profetar av dykkar søner, naziræarar bland dykkar ungdomar. Er det’kje so, de Israels-born? Segjer Herren.
И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? Синови Израиљеви, говори Господ.
12 Men de gav naziræaran’ vin, og baud profetarn’ og sagde: «Profetera ikkje!»
А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте.
13 Sjå no skal eg lata det dynja under dykk som under ei full-lest kornvogn.
Ево, ја ћу вас притиснути на месту вашем као што се притискају кола пуна снопља.
14 Og den rappe kjem ingen stad av, og den sterke fær’kje bruka si magt, og kjempa skal’kje berga sitt liv.
И неће бити бега брзоме, и јаки неће утврдити крепости своје, и храбри неће спасти душу своје.
15 Mannen med bogen er magtlaus, og lett på fot kann’kje berga seg, og mannen på hest skal’kje berga sitt liv.
И стрелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњаник спасти душе своје.
16 Hugdjervaste kjempa ho lyt naken røma på dagen den, segjer Herren.
Него ће најхрабрији међу јунацима го побећи у онај дан, говори Господ.
