Salmenes 9
1 Til sangmesteren, efter Mutlabbén; en salme av David. Jeg vil prise Herren av hele mitt hjerte, jeg vil forkynne alle dine undergjerninger.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Jeg vil glede og fryde mig i dig, jeg vil lovsynge ditt navn, du Høieste,
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 fordi mine fiender viker tilbake, faller og omkommer for ditt åsyn.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 For du har hjulpet mig til rett og dom, du har satt dig på tronen som rettferdig dommer.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Du har truet hedningene, tilintetgjort den ugudelige; deres navn har du utslettet evindelig og alltid.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Fiendenes boliger er helt ødelagt for all tid, og byene har du omstyrtet, deres minne er tilintetgjort.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Og Herren troner til evig tid, han har reist sin trone til dom,
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 og han dømmer jorderike med rettferdighet, han avsier dom over folkene med rettvishet.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Og Herren er en borg for den undertrykte, en borg i nødens tider.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 Og de som kjenner ditt navn, stoler på dig; for du har ikke forlatt dem som søker dig, Herre!
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Lovsyng Herren, som bor på Sion, kunngjør blandt folkene hans store gjerninger!
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 For han som hevner blod, kommer de elendige i hu, han glemmer ikke deres skrik.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Vær mig nådig, Herre! Se det jeg må lide av dem som hater mig, du som løfter mig op fra dødens porter,
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 forat jeg skal forkynne all din pris, i Sions datters porter fryde mig i din frelse.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Hedningene er sunket i den grav de gravde; deres fot er fanget i det garn de skjulte.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Herren er blitt kjent, han har holdt dom; han fanger den ugudelige i hans egne henders gjerning. (Higgajon, Sela)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 For ikke skal den fattige glemmes for all tid; de saktmodiges håp skal ikke gå til grunne for evig.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Reis dig, Herre! La ikke mennesker få makt, la hedningene bli dømt for ditt åsyn!
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 La frykt komme over dem, Herre! La hedningene kjenne at de er mennesker! (Sela)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
