< Salmenes 84 >
1 Til sangmesteren, efter Gittit; av Korahs barn; en salme. Hvor elskelige dine boliger er, Herre, hærskarenes Gud!
Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп, «Гиттиф»та челинсун дәп, Кораһниң оғуллири үчүн йезилған күй: — Маканлириң нәқәдәр әзиздур, Самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар!
2 Min sjel lenges, ja vansmekter av lengsel efter Herrens forgårder; mitt hjerte og mitt kjød roper med fryd til den levende Gud.
Җеним Пәрвәрдигарниң һойлилириға тәшна болуп, Сеғинип һәтта һалидин кетиду, Дилим вә әтлирим һаят Тәңригә тәлмүрүп нида қилиду;
3 Spurven har jo funnet sig et hus, og svalen et rede hvor den har lagt sine unger - dine alter, Herre, hærskarenes Gud, min konge og min Gud!
Мана, һәтта мубарәк қучқачму бир маканни тапқан, Қарлиғачму өзигә һәм бала туғидиған уга ясайдиған җайни тапқан, — Йәни Сениң қурбангаһлириңдин, И самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар, — Мениң Падишасим, мениң Худайим!
4 Salige er de som bor i ditt hus; de skal stadig love dig. (Sela)
Сениң өйүңдә туруватқанлар бәхитликтур! Улар үзлүксиз Сени мәдһийиләйду. (Селаһ)
5 Salig er det menneske som har sin styrke i dig, de hvis hu står til de jevne veier.
Күч-қудрити Сәндин болған киши бәхитликтур — Қәлбидә көтирилмә йоллар болғанлар;
6 Når de vandrer gjennem tåredalen, gjør de den til en kildevang, og høstregnet dekker den med velsignelse.
Жиға вадисидин өткәндә, Улар уни булақлиққа айландурар; Бәрһәқ, күз ямғурлири уни бәрикәтләргә толдуриду.
7 De går frem fra kraft til kraft, de treder frem for Gud på Sion.
Улар күчигә-күч улап меңивериду; Һәр бири Зионға йетип келип, Худаниң һозурида һазир болиду.
8 Herre, Gud, hærskarenes Gud, hør min bønn! Vend øret til, Jakobs Gud! (Sela)
И самавий қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар, дуайимни аңлиғайсән; И Яқупниң Худаси, қулақ салғайсән! (Селаһ)
9 Gud, vårt skjold, se til og sku din salvedes åsyn!
Қара, и қалқинимиз болған Худа, Өзүң мәсиһ қилғиниңниң йүзигә илтипат билән қариғин!
10 For en dag i dine forgårder er bedre enn ellers tusen; jeg vil heller stå ved dørtreskelen i min Guds hus enn bo i ugudelighets telt.
Чүнки Сениң һойлилириңда өткән бир күн Башқа йәрдә өткән миң күндин әладур; Рәзилләрниң чедирлиридә яшиғандин көрә, Худайимниң өйиниң босуғисида турғиним яхшидур.
11 For Gud Herren er sol og skjold, Herren gir nåde og ære; han nekter ikke dem noget godt som vandrer i uskyld.
Пәрвәрдигар Худа қуяш вә қалқандур, Пәрвәрдигар шапаәт вә шан-шөһрәт бәхш етиду; Дурус маңғанлардин У һәр қандақ илтипатни һеч айимайду;
12 Herre, hærskarenes Gud, salig er det menneske som setter sin lit til dig.
Самавий қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар, Бәхитликтур Саңа таянған инсан!