Salmenes 35
1 Av David. Trett, Herre, med dem som tretter med mig! Strid mot dem som strider mot mig!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Grip skjold og verge og reis dig til hjelp for mig!
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Dra spydet frem og steng veien for mine forfølgere! Si til min sjel: Jeg er din frelse!
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 La dem blues og bli til skamme som står mig efter livet! La dem vike tilbake med skam som tenker ondt imot mig!
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 La dem bli som agner for vinden, og Herrens engel støte dem bort!
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 La deres vei bli mørk og glatt, og Herrens engel forfølge dem!
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 For uten årsak har de lønnlig gjort i stand sin garngrav for mig, uten årsak har de gravd en grav for mitt liv.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 La ødeleggelse komme over ham, uten at han merker det, og la hans garn som han lønnlig har utlagt, fange ham, la ham falle i det til sin ødeleggelse!
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Da skal min sjel glede sig i Herren, fryde sig i hans frelse;
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 alle mine ben skal si: Herre, hvem er som du, du som frir den elendige fra den som er ham for sterk, og den elendige og fattige fra den som plyndrer ham?
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Der opstår urettferdige vidner, de spør mig om det jeg ikke vet.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 De gjengjelder mig godt med ondt; min sjel er forlatt.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Og jeg, jeg klædde mig i sørgeklær, da de var syke; jeg plaget min sjel med faste, og min bønn vendte tilbake til min barm.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Jeg gikk omkring, som om det var min venn, min bror; jeg gikk nedbøiet i sørgeklær som en som sørger over sin mor.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Men nu da jeg vakler, gleder de sig og flokker sig sammen; skarns-folk flokker sig om mig uten at jeg visste det; de sønderriver og hviler ikke.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Som skamløse som spotter for et stykke brød, skjærer de tenner imot mig.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Herre, hvor lenge vil du se til? Fri min sjel ut fra deres ødeleggelser, mitt eneste fra de unge løver.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Jeg vil prise dig i en stor forsamling, love dig blandt meget folk.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 La ikke dem glede sig over mig, som uten grunn er mine fiender! La ikke dem som hater mig uten årsak, blinke med øiet!
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 For de taler ikke fred, men optenker svik mot de stille i landet.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Og de lukker sin munn vidt op imot mig, de sier: Ha, ha! Der ser vårt øie!
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Du ser det, Herre, ti ikke! Herre, vær ikke langt borte fra mig!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Våkn op og bli våken for å gi mig rett, min Gud og Herre, for å føre min sak!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Døm mig efter din rettferdighet, Herre min Gud, og la dem ikke glede sig over mig!
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 La dem ikke si i sitt hjerte: Ha! Efter ønske! La dem ikke si: Vi har opslukt ham!
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 La alle dem få skam og bli til skamme som gleder sig ved min ulykke! La dem som ophøier sig over mig, klæs i skam og skjensel!
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 La dem juble og glede sig som unner mig min rett, og la dem alltid si: Høilovet være Herren, som unner sin tjener at det går ham vel!
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Da skal min tunge synge om din rettferdighet, hele dagen om din pris.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
