< Salmenes 22 >
1 Til sangmesteren; efter "Morgenrødens hind"; en salme av David. Min Gud! Min Gud! Hvorfor har du forlatt mig? Langt borte fra min frelse er min klages ord.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Min Gud! Jeg roper om dagen, og du svarer ikke, og om natten, og jeg får ikke tie.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Og du er dog hellig, du som troner over Israels lovsanger.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Til dig satte våre fedre sin lit; de satte sin lit til dig, og du utfridde dem.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Til dig ropte de, og de blev reddet; til dig satte de sin lit, og de blev ikke til skamme.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Men jeg er en orm og ikke en mann, menneskers spott og folks forakt.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Alle de som ser mig, spotter mig, vrenger munnen, ryster på hodet og sier:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Sett din vei i Herrens hånd! Han skal redde ham, han skal utfri ham, siden han har behag i ham.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Ja, du er den som drog mig frem av mors liv, som lot mig hvile trygt ved min mors bryst.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 På dig er jeg kastet fra mors liv; fra min mors skjød er du min Gud.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Vær ikke langt borte fra mig! for trengselen er nær, og det er ingen hjelper.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Sterke okser omringer mig, Basans okser kringsetter mig.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 De spiler op sin munn imot mig som en sønderrivende og brølende løve.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Jeg er utøst som vann, og alle mine ben skiller sig at; mitt hjerte er som voks, smeltet midt i mitt liv.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Min kraft er optørket som et potteskår, og min tunge henger fast ved mine gommer, og i dødens støv legger du mig.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For hunder omringer mig, de ondes hop kringsetter mig; de har gjennemboret mine hender og mine føtter.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Jeg kan telle alle mine ben; de ser til, de ser på mig med lyst.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 De deler mine klær mellem sig og kaster lodd om min kjortel.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Men du? Herre, vær ikke langt borte, du min styrke, skynd dig å hjelpe mig!
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Redd min sjel fra sverdet, mitt eneste fra hunders vold!
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Frels mig fra løvens gap, og fra villoksenes horn - du bønnhører mig!
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Jeg vil kunngjøre ditt navn for mine brødre, midt i menigheten vil jeg love dig.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 I som frykter Herren, lov ham, all Jakobs ætt, ær ham, og frykt for ham, all Israels ætt!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 For han har ikke foraktet og ikke avskydd den elendiges elendighet og ikke skjult sitt åsyn for ham; men da han ropte til ham, hørte han.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Fra dig utgår min pris i en stor forsamling; mine løfter vil jeg holde for deres øine som frykter ham.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 De saktmodige skal ete og bli mette; de som søker Herren, skal love ham; eders hjerte leve til evig tid!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Alle jordens ender skal komme det i hu og vende om til Herren, og alle folkenes slekter skal tilbede for ditt åsyn.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For riket hører Herren til, og han hersker over folkene.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Alle jordens rikmenn skal ete og tilbede; for hans åsyn skal alle de bøie sig som stiger ned i støvet, og den som ikke kan holde sin sjel i live.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Efterkommerne skal tjene ham, der skal fortelles om Herren til efterslekten.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 De skal komme og kunngjøre hans rettferdighet for det folk som blir født, at han har gjort det.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.