Salomos Ordsprog 8
1 Hør, visdommen roper, og forstanden lar sin røst høre.
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 Oppe på hauger ved veien står hun, der hvor stiene møtes;
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 ved siden av portene, ved byens utgang, i inngangen til portene roper hun høit:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Til eder, I menn, roper jeg, og min røst lyder til menneskenes barn.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Lær klokskap, I enfoldige, og lær forstand, I uforstandige!
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Hør! Om store ting taler jeg, og jeg oplater mine leber med rettvishet;
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 min tunge taler sannhet, og ugudelighet er en vederstyggelighet for mine leber.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Alle min munns ord er rette, det er intet falskt eller vrangt i dem.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 De er alle sammen likefremme for den forstandige og rette for dem som har funnet kunnskap.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Ta imot min tilrettevisning istedenfor sølv, og ta imot kunnskap fremfor utsøkt gull!
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For visdom er bedre enn perler, og ingen skatt kan lignes med den.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Jeg, visdommen, har klokskap i eie, og jeg forstår å finne kloke råd.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 Å frykte Herren er å hate ondt; stolthet og overmot, ond ferd og en falsk munn hater jeg.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Mig tilhører råd og sann innsikt, jeg er forstand, mig hører styrke til.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Ved mig regjerer kongene, og ved mig fastsetter fyrstene hvad rett er.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Ved mig styrer herskerne og høvdingene, alle dommere på jorden.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Jeg elsker dem som elsker mig, og de som søker mig, skal finne mig.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Hos mig er rikdom og ære, gammelt arvegods og rettferdighet.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Min frukt er bedre enn gull, ja det fineste gull, og den vinning jeg gir, er bedre enn utsøkt sølv.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 På rettferds vei vandrer jeg, midt på rettens stier;
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 derfor gir jeg dem som elsker mig, sann rikdom til arv og fyller deres forrådskammere.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Herren skapte mig som sitt første verk, før sine andre gjerninger, i fordums tid.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Fra evighet er jeg blitt til, fra først av, før jorden var.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Da avgrunnene ennu ikke var til, blev jeg født, da der ennu ikke fantes kilder fylt med vann.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Før fjellene blev senket ned, før haugene blev til, blev jeg født,
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 før han hadde skapt jord og mark og jorderikes første muldklump.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Da han bygget himmelen, var jeg der, da han slo hvelving over avgrunnen.
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 Da han festet skyene oventil, da han bandt avgrunnens kilder,
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 da han satte grense for havet, så vannene ikke går lenger enn han byder, da han la jordens grunnvoller -
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 da var jeg verksmester hos ham, og jeg var hans lyst dag efter dag, jeg lekte alltid for hans åsyn;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 jeg lekte på hele hans vide jord, og min lyst hadde jeg i menneskenes barn.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Og nu, barn, hør på mig! Salige er de som følger mine veier.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Hør på min tilrettevisning og bli vise og forakt den ikke!
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Salig er det menneske som hører på mig, så han våker ved mine dører dag efter dag og vokter mine dørstolper.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 For den som finner mig, finner livet og får nåde hos Herren.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 Men den som ikke finner mig, skader sig selv; alle de som hater mig, elsker døden.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
