Salomos Ordsprog 4
1 Hør, mine barn, på en fars tilrettevisning og gi akt, så I kan lære klokskap!
Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
2 For en god lærdom gir jeg eder; mine bud må I ikke forlate.
Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
3 For da jeg var sønn hjemme hos min far, da jeg var liten og min mors eneste barn,
Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
4 da lærte han mig og sa til mig: La ditt hjerte holde fast ved mine ord, bevar mine bud, så skal du leve.
Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
5 Kjøp visdom, kjøp forstand, glem ikke og vik ikke fra min munns ord!
Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
6 Forlat den ikke, så skal den vokte dig; elsk den, så skal den være ditt vern.
Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7 Begynnelsen til visdom er: Kjøp visdom, ja, kjøp forstand for alt ditt gods!
Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8 Ophøi den, så skal den ophøie dig; den skal gjøre dig ære, når du favner den.
Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9 Den skal sette en fager krans på ditt hode; den skal rekke dig en herlig krone.
Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
10 Hør, min sønn, og ta imot mine ord, så skal dine leveår bli mange.
Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
11 Om visdoms vei lærer jeg dig, jeg leder dig på rettvishets stier.
Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
12 Når du går, skal intet hindre dine skritt, og når du løper, skal du ikke snuble.
Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13 Hold fast ved min tilrettevisning, slipp den ikke! Bevar den, for den er ditt liv.
Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14 På de ugudeliges sti må du ikke komme og ikke følge de ondes vei.
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
15 Sky den, følg den ikke, vik fra den og gå forbi!
Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16 For de får ikke sove uten de har gjort noget ondt, og søvnen tas fra dem om de ikke har ført nogen til fall.
Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17 For de eter ugudelighets brød og drikker voldsgjernings vin.
Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
18 Men de rettferdiges sti er lik et strålende lys, som blir klarere og klarere til det er høilys dag.
А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
19 De ugudeliges vei er som det dype mørke; de vet ikke hvad de snubler over.
А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
20 Min sønn! Akt på mine ord, bøi ditt øre til min tale!
Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
21 La dem ikke vike fra dine øine, bevar dem dypt i ditt hjerte!
Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
22 For de er liv for hver den som finner dem, og lægedom for hele hans legeme.
Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
23 Bevar ditt hjerte fremfor alt det som bevares; for livet utgår fra det.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24 Hold dig fra svikefulle ord, og la falske leber være langt fra dig!
Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25 La dine øine se bent frem og dine øielokk vende rett frem for dig!
Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26 Gjør din fots sti jevn, og la alle dine veier være rette!
Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
27 Bøi ikke av til høire eller til venstre, vend din fot fra det onde!
Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
