Salomos Ordsprog 28
1 De ugudelige flyr uten at nogen forfølger dem; men de rettferdige er trygge som ungløven.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 For et lands frafalls skyld blir dets fyrster mange; men når menneskene er kloke og førstandige, så lever fyrsten lenge.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 En fattig mann som undertrykker småfolk, er et regn som skyller bort kornet, så der ikke blir brød.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 De som ikke følger loven, priser de ugudelige, men de som holder loven, strider mot dem.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Onde mennesker skjønner ikke hvad rett er, men de som søker Herren, skjønner alt.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Bedre er en fattig som vandrer i ustraffelighet, enn en falsk som vandrer på to veier, selv om han er rik.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Den som følger loven, er en forstandig sønn; men den som holder vennskap med svirebrødre, gjør sin far skam.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Den som øker sitt gods ved rente og ved overmål, han samler for den som forbarmer sig over de fattige.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Om en vender sitt øre bort og ikke vil høre loven, er endog hans bønn en vederstyggelighet.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Den som fører de opriktige vill på en ond vei, skal falle i sin egen grav; men de ustraffelige skal arve det som godt er.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 En rik mann er vis i sine egne øine; men en fattig som er forstandig, gjennemskuer ham.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Når de rettferdige jubler, er alt herlighet og glede; men når de ugudelige kommer sig op, må en lete efter folk.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Den som skjuler sine misgjerninger, har ingen lykke, men den som bekjenner dem og vender sig fra dem, finner miskunnhet.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Salig er det menneske som alltid frykter; men den som forherder sitt hjerte, faller i ulykke.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 En brølende løve, en omfarende bjørn, slik er en ugudelig hersker over et fattig folk.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Du fyrste som er fattig på forstand og rik på vold! De som hater urettferdig vinning, skal leve lenge.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Et menneske som trykkes av blodskyld, er på flukt like til sin grav; ingen må holde på ham.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Den som lever ustraffelig, skal frelses; men den falske, som vandrer på to veier, skal falle på den ene.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Den som dyrker sin jord, mettes med brød; men den som jager efter tomme ting, mettes med armod.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 En trofast mann får rik velsignelse; men den som haster efter å bli rik, han blir ikke ustraffet.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Å gjøre forskjell på folk er ikke rett, men mangen mann forsynder sig for et stykke brøds skyld.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Den misunnelige haster engstelig efter gods og vet ikke at mangel skal komme over ham.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Den som irettesetter et menneske, skal siden finne mere yndest enn den som gjør sin tunge glatt.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Den som plyndrer sin far og sin mor og sier: Det er ingen synd, han er en stallbror til ødeleggeren.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Den havesyke vekker trette; men den som setter sin lit til Herren, skal trives.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Den som setter sin lit til sin forstand, han er en dåre; men den som vandrer i visdom, han blir frelst.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Den som gir til den fattige, skal ikke lide mangel; men den som lukker sine øine, får mange forbannelser.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Når de ugudelige kommer sig op, skjuler folk sig; men når de omkommer, blir der mange rettferdige.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
