Salomos Ordsprog 20
1 Vinen er en spotter, sterk drikk volder støi, og hver den som raver av den, blir ikke vis.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Den redsel en konge vekker, er som løvens brøl; den som gjør ham vred, spiller sitt liv.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 Det er en ære for en mann at han holder sig borte fra trette, men enhver dåre viser tenner.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Om vinteren vil den late ikke pløie, derfor søker han forgjeves efter grøde om høsten.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Tankene i en manns hjerte er et dypt vann, men en forstandig mann drar det op.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Mange mennesker roper høit, hver om sin kjærlighet; men hvem finner vel en trofast mann?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Den rettferdige vandrer i ustraffelighet; lykkelige er hans barn efter ham.
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 En konge som sitter på sitt dommersete, sikter og skiller ut alt ondt med sine øine.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Hvem kan si: Jeg har renset mitt hjerte, jeg er fri for min synd?
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 To slags vektstener og to slags mål - begge deler er en vederstyggelighet for Herren.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Allerede den unge gutt viser ved sine gjerninger om hans ferd vil bli ren og rett.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Øret som hører, og øiet som ser - Herren har skapt dem begge to.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Elsk ikke søvn, forat du ikke skal bli fattig! Lukk dine øine op, så får du brød nok å ete.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 Dårlig, dårlig! sier kjøperen; men når han går bort, roser han sig.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Det er nok gull og perler i mengde, men kyndige leber er en kostelig ting.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Ta hans klær, han har gått i borgen for en annen, og ta pant av ham for fremmedes skyld!
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Brød vunnet ved svik smaker mannen søtt, men siden blir hans munn full av småsten.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Planer får fremgang ved rådslagning; søk veiledning også når du fører krig!
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Den som går omkring som baktaler, åpenbarer hemmeligheter, og med den som er åpenmunnet, skal du ikke ha noget å gjøre.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Den som banner sin far og sin mor, hans lampe skal slukne i belgmørke.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 En arv som en fra først av har revet til sig, blir til sist uten velsignelse.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Si ikke: Jeg vil gjengjelde med ondt! Bi på Herren, og han skal frelse dig!
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 To slags vektstener er en vederstyggelighet for Herren, og falsk vekt er noget ondt.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Herren styrer mannens skritt; hvorledes skulde et menneske skjønne sin vei?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Det er farlig for et menneske at han i tankeløshet vier noget til Gud og først bakefter overveier sine løfter.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 En vis konge skiller ut de ugudelige og lar hjulet gå over dem.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Menneskets ånd er en Herrens lampe; den ransaker alle lønnkammerne i hans indre.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Miskunnhet og sanndruhet er en vakt om kongen, og han støtter sin trone ved miskunnhet.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 De unges pryd er deres kraft, og de gamles ære er de grå hår.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Et tuktemiddel for de onde er buler og sår og slag, som trenger inn i hjertets indre.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
