Salomos Ordsprog 18
1 Den egensindige følger bare sin egen lyst; mot alle kloke råd viser han tenner.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Dåren bryr sig ikke om å være forstandig, men vil bare vise hvad han tenker i sitt hjerte.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Når den ugudelige kommer, kommer også forakt, og med skammen følger spott.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Ordene i en manns munn er dype vann, visdoms kilde er en fremvellende bekk.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Det er ille å gi den skyldige medhold, å bøie retten for den rettferdige.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Dårens leber volder trette, og hans munn roper efter pryl.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Dårens munn er til ulykke for ham selv, og hans leber er en snare for hans liv.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 En øretuters ord er som velsmakende retter, og de trenger ned i hjertets indre.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Den som er lat i sin gjerning, er også en bror til ødeleggeren.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Herrens navn er et fast tårn; til det løper den rettferdige og blir berget.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Den rikes gods er hans festning og som en høi mur i hans egen tanke.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Forut for fall ophøier en manns hjerte sig, men ydmykhet går forut for ære.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Når en svarer før han hører, da blir det til dårskap og skam for ham.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 En manns mot kan holde ham oppe i hans sykdom; men et nedslått mot - hvem kan bære det?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Den forstandiges hjerte kjøper kunnskap, og de vises øre søker kunnskap.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Et menneskes gave gir ham rum og fører ham frem for store herrer.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Den som taler først i en rettsstrid, synes å ha rett; men så kommer motparten og gransker hans ord.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Loddet gjør ende på tretter og skiller mellem de mektige.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 En bror som en har gjort urett mot, er vanskeligere å vinne enn en festning, og trette med ham er som en bom for en borg.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Ved frukten av en manns munn mettes hans buk; med sine lebers grøde blir han mettet.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Død og liv er i tungens vold, og hver den som gjerne bruker den, skal ete dens frukt.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Den som har funnet en hustru, har funnet lykke og fått en nådegave av Herren.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 I ydmyke bønner taler den fattige, men den rike svarer med hårde ord.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 En mann med mange venner går det ille; men der er venner som henger fastere ved en enn en bror.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
