Salomos Ordsprog 16
1 Hjertets råd hører mennesket til, men fra Herren får tungen sitt svar.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Alle en manns veier er rene i hans egne øine, men Herren veier åndene.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Legg dine gjerninger på Herren, så skal dine råd ha fremgang.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Herren har gjort hver ting til dens øiemed, også den ugudelige til straffens dag.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Enhver overmodig er en vederstyggelighet for Herren; visselig, en slik mann blir ikke ustraffet.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Ved kjærlighet og trofasthet utsones misgjerning, og den som frykter Herren, holder sig fra det onde.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Når Herren har behag i en manns ferd, da gjør han at endog hans fiender holder fred med ham.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Bedre er lite med rettferdighet enn stor vinning med urett.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Menneskets hjerte tenker ut sin vei, men Herren styrer hans gang.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Guddoms-ord er på kongens leber; hans munn skal ikke forsynde sig når han dømmer.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Rett vekt og rette vektskåler hører Herren til; alle vektstener i pungen er hans verk.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Ugudelige gjerninger er en vederstyggelighet for konger; for ved rettferdighet blir tronen trygget.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Rettferdige leber er til velbehag for konger, og den som taler det som rett er, elsker de.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 En konges vrede er dødens bud, men en vis mann stiller vreden.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 I lyset fra kongens åsyn er det liv, og hans nåde er som en sky med vårregn.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Å vinne visdom - hvor meget bedre er det ikke enn gull! Og å vinne forstand er mere verdt enn sølv.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 De opriktiges vei er å holde sig fra det onde; den som akter på sin vei, bevarer sitt liv.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Forut for undergang går overmot, og forut for fall stolt mot.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Det er bedre å være ydmyk sammen med dem som er i nød, enn å dele bytte med de overmodige.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Den som akter på ordet, skal finne lykke, og den som setter sin lit til Herren, er salig.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Den som er vis i hjertet, blir kalt forstandig, og lebers sødme fremmer lærdom.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Klokskap er en livsens kilde for dem som eier den, men dårers straff er deres egen dårskap.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Den vises hjerte gjør hans munn forstandig og legger mere og mere lærdom på hans leber.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Milde ord er kostelig honning, søt for sjelen og en lægedom for kroppen.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Mangen vei tykkes en mann rett, men enden på det er dødens veier.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Arbeiderens sult arbeider for ham; for hans munn driver ham frem.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 En niding graver en ulykkesgrav, og på hans leber er det likesom en fortærende ild.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 En falsk mann volder trette, og en øretuter skiller venn fra venn.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 En voldsmann forlokker sin næste og fører ham inn på en vei som ikke er god.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Den som lukker sine øine for å tenke på svik, og den som kniper sine leber sammen, han har allerede fullført det onde.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Grå hår er en fager krone; den finnes på rettferdighets vei.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Den langmodige er bedre enn en veldig helt, og den som styrer sitt sinn, er bedre enn den som inntar en by.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 I kappens fold rystes loddet, men avgjørelsen kommer alltid fra Herren.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
