< Jonas 2 >
1 Og Jonas bad til Herren sin Gud fra fiskens buk
И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
2 og sa: Jeg kalte på Herren i min nød, og han svarte mig; fra dødsrikets skjød ropte jeg, du hørte min røst. (Sheol )
И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol )
3 Du kastet mig i dypet, midt i havet, og vannstrømmer omgav mig; alle dine brenninger og dine bølger gikk over mig.
Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
4 Jeg tenkte: Jeg er støtt bort fra dine øine. Men jeg skal atter skue op til ditt hellige tempel.
И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
5 Vannene omringet mig like til sjelen, dypet omgav mig, tang innhyllet mitt hode,
Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
6 til fjellenes grunnvoller sank jeg ned, jordens bommer var lukket efter mig for evig. Men du førte mitt liv op av graven, Herre min Gud!
Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
7 Da min sjel vansmektet i mig, kom jeg Herren i hu, og min bønn kom til dig i ditt hellige tempel.
Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
8 De som holder sig til de tomme avguder, de forlater sin miskunnhet.
Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
9 Men jeg vil ofre til dig med takksigelses røst; det jeg har lovt, vil jeg holde; frelsen hører Herren til.
А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
10 Så spydde fisken på Herrens bud Jonas ut på det tørre land.
И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.