Jobs 6
1 Da tok Job til orde og sa:
А Јов одговори и рече:
2 Gid min gremmelse blev veid, og min ulykke samtidig lagt på vekten!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 For nu er den tyngre enn havets sand; derfor var mine ord tankeløse.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 For den Allmektiges piler sitter i mig, og min ånd drikker deres gift; Guds redsler stiller sig op imot mig.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Skriker vel et villesel midt i det grønne gress? Eller brøler en okse foran sitt fôr?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Hvem vil ete det som det ingen smak er i, uten salt? Eller er det smak i eggehvite?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Det byr mig imot å røre ved det; det er for mig som utskjemt mat.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Gid min bønn måtte bli hørt, og Gud vilde opfylle mitt håp!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Og måtte det behage Gud å knuse mig, å slippe løs sin hånd og avskjære min livstråd!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Da hadde jeg ennu en trøst, og jeg skulde springe av glede midt i den skånselløse smerte; for jeg har ikke fornektet den Helliges ord.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Hvad kraft har jeg, så jeg kunde holde ut, og hvad blir enden med mig, så jeg kunde være tålmodig?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Er da min kraft som stenens kraft? Eller er mitt kjøtt av kobber?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Er jeg da ikke aldeles hjelpeløs? Er ikke all utsikt til frelse fratatt mig?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Den ulykkelige burde møte kjærlighet hos sin venn, selv om han opgir frykten for den Allmektige.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Men mine brødre har sviktet som en bekk, som strømmer hvis vann skyller over,
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 som er grumset av is, og som det skjuler sig sne i;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 men på den tid de treffes av solens glød, tørkes de ut; når det blir hett, svinner de bort.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Karavaner som er på veien til dem, bøier av; de drar op i ørkenen og omkommer.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Temas karavaner speidet efter dem, Sjebas reisefølger satte sitt håp til dem;
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 de blev til skamme, fordi de stolte på dem; de kom dit og blev skuffet.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Således er I nu blitt til intet; I ser ulykken og blir redde.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Har jeg vel bedt eder at I skulde gi mig noget eller bruke noget av eders gods til beste for mig,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 at I skulde frelse mig av fiendens hånd og løskjøpe mig fra voldsmenn?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Lær mig, så skal jeg tie, og vis mig hvori jeg har faret vill!
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Hvor kraftige er ikke rettsindige ord! Men hvad gagn er det i en refselse fra eder?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Tenker I på å refse ord? Ord av en fortvilet mann hører jo vinden til.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Endog om en farløs kunde I kaste lodd og kjøpslå om eders venn.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Men gjør nu så vel å se på mig! Skulde jeg vel ville lyve eder midt op i ansiktet?
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Vend om, la det ikke skje urett! Vend om, jeg har ennu rett i dette.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Er det urett på min tunge, eller skulde min gane ikke merke hvad som er ondt?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
