< Jobs 40 >
1 Og Herren blev ved å svare Job og sa:
И тако одговарајући Господ Јову рече:
2 Vil du som klandrer den Allmektige, vil du trette med ham? Du som laster Gud, må svare på dette!
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
3 Da svarte Job Herren og sa:
Тада Јов одговори Господу и рече:
4 Nei, jeg er for ringe; hvad skulde jeg svare dig? Jeg legger min hånd på min munn.
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
5 En gang har jeg talt, men jeg tar ikke mere til orde - ja to ganger, men jeg gjør det ikke mere.
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
6 Og Herren svarte Job ut av stormen og sa:
А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
7 Omgjord dine lender som en mann! Jeg vil spørre dig, og du skal lære mig.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
8 Vil du endog gjøre min rettferdighet til intet? Vil du dømme mig skyldig, så du får rett?
Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
9 Har du slik en arm som Gud, og kan du tordne med en røst som hans?
Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
10 Pryd dig med majestet og høihet og klæ dig i glans og herlighet!
Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
11 La din vrede strømme frem og se på alle overmodige og ydmyk dem!
Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
12 Se på alle overmodige og bøi dem og tred de ugudelige ned der de står!
Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
13 Skjul dem alle i støvet, bind deres ansikter fast i mørket!
Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
14 Da skal også jeg prise dig, fordi din høire hånd kan hjelpe dig.
Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
15 Se på Behemot, som jeg har skapt like så vel som dig; den eter gress som en okse.
А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
16 Se hvad kraft den har i sine lender, og hvad styrke den har i sine bukmuskler!
Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
17 Den strekker sin hale som en seder; senene i dens lår er sammenslynget.
Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
18 Dens ben er som kobberrør, dens knokler som jernstenger.
Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
19 Den er den ypperste av Guds skapninger; av sin skaper fikk den sitt sverd.
Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
20 Fjellene bærer fôr for den, og alle ville dyr leker der.
Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
21 Under lotusbusker hviler den, i ly av rør og siv.
У хладу леже, у густој трсци и глибу.
22 Lotusbusker gir den tak og skygge, piletrærne ved bekken omgir den.
Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
23 Selv om strømmen går stri blir den ikke redd; den er trygg om så en Jordan fosser frem mot dens gap.
Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
24 Kan nogen fange den så den ser det? Kan nogen dra en snare gjennem dens nese?
Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?