Jobs 37
1 Ja, over dette forferdes mitt hjerte og hopper i mitt bryst.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Hør, hør braket av hans røst og det drønn som går ut av hans munn!
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Under hele himmelen lar han det fare, og han sender sitt lys til jordens ytterste ender.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Efterpå brøler røsten, han tordner med sin veldige røst; han holder ikke lynene tilbake når hans røst lar sig høre.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Gud tordner underfullt med sin røst; han gjør storverk, og vi forstår dem ikke.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Han sier til sneen: Fall til jorden! - og likeså til skyllregnet, sitt sterke skyllregn.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Hvert menneskes hånd forsegler han, forat alle mennesker som han har skapt, må komme til å kjenne ham.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Da går de ville dyr inn i sine huler, og de holder sig i sine hi.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Fra Sydens innerste kammer kommer storm, og med nordenvinden kommer kulde.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Av Guds ånde kommer is, og brede vann bindes.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Med væte fyller han skyen, og han spreder sine lynskyer,
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 og de svinger hit og dit, efter som han leder dem, forat de skal utføre alt det han byder dem, over den vide jord;
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 enten til tukt, når det er til gagn for hans jord, eller til velsignelse lar han dem komme.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Vend ditt øre til dette, Job! Stå stille og gi akt på Guds under!
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Forstår du hvorledes Gud styrer dem og lar sine skyers lyn blinke frem?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Forstår du hvorledes skyene svever om i luften, forstår du den Allvitendes under,
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 du hvis klær blir varme når jorden ligger og dormer i sønnenvind?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Kan du med ham spenne ut himmelen, så fast som et speil av støpt metall?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Lær oss hvad vi skal si til ham! Vi kan ikke fremføre noget for bare mørke.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Skal det fortelles ham at jeg vil tale med ham? Har nogen sagt at han ønsker sin egen undergang?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Og nu, menneskene ser ikke lyset, enda det skinner klart på himmelen, og en vind er faret frem og har renset den.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Fra Norden kommer gull; om Gud er der en forferdende herlighet.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Den Allmektige finner vi ikke, han som er så stor i makt; men retten og den strenge rettferdighet krenker han ikke.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Derfor frykter menneskene ham; men han enser ikke nogen selvklok mann.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
