Jobs 36
1 Og Elihu blev ved og sa:
Још говори Елијуј и рече:
2 Vent litt på mig, så jeg kan få sagt dig min mening! For ennu er der noget å si til forsvar for Gud.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Jeg vil hente min kunnskap langt borte fra, og jeg vil vise at min skaper har rett.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For sannelig, mine ord er ikke falske; en mann med fullkommen kunnskap har du for dig.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Se, Gud er sterk, men han akter ikke nogen ringe; han er sterk i forstandens kraft.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Han lar ikke en ugudelig leve, og de undertrykte hjelper han til deres rett.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 Han tar ikke sine øine fra de rettferdige, og hos konger på tronen lar han dem sitte all deres tid høit hedret.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Og om de blir bundet med lenker og fanget i ulykkens snarer,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 så vil han dermed foreholde dem deres gjerninger, deres synder, at de viste sig gjenstridige,
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 og åpne deres øre for advarselen og formane dem til å vende om fra det onde.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Om de da hører og tjener ham, så får de leve sine dager i lykke og sine år i herlighet og glede.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Hører de ikke, da skal de gjennembores av spydet og omkomme i sin uforstand.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Men mennesker med gudløst sinn huser vrede; de roper ikke til Gud når han legger dem i bånd.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 De dør i ungdommen, og deres liv ender som tempel-bolernes.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Han frelser de ulykkelige ved deres ulykke og åpner deres øre ved trengselen.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Også dig lokker han ut av trengselens svelg til en åpen plass hvor det ikke er trangt; og ditt bord skal være fullt av fete retter.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Men er du full av den ugudeliges brøde, så skal brøde og dom følges at.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 La bare ikke vrede lokke dig til spott, og la ikke den store bot lokke dig på avvei!
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Kan vel ditt skrik fri dig ut av trengsel, og kan vel alt ditt strev og slit utrette det?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Stund ikke efter natten, den natt da hele folkeslag blåses bort fra sitt sted!
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Vokt dig, vend dig ikke til synd! For det har du mere lyst til enn til å lide.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Se, Gud er ophøiet i sin kraft; hvem er en læremester som han?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Hvem har foreskrevet ham hans vei, og hvem kan si: Du gjorde urett?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Kom i hu at du ophøier hans gjerning, den som menneskene har sunget om!
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All verden ser på den med lyst; menneskene skuer den langt borte fra.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Se, Gud er stor, og vi forstår ham ikke; hans års tall er uutgrundelig;
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 han drar vanndråper op til sig, og av tåken siler regnet ned;
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 fra skyene strømmer det og drypper ned over mange mennesker.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Kan også nogen forstå hvorledes skyene breder sig ut, hvorledes det braker fra hans telt?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Se, han breder ut sitt lys omkring sig og dekker det med havets røtter.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For således straffer han folkeslag, men gir også føde i overflod.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Han dekker sine hender med lys og byder det å fare ut mot fienden.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Hans tordenbrak bærer bud om ham; endog feet varsler når han rykker frem.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
